Ako se plašite javnog nastupa, niste sami. To je vodeća socijalna fobija, ona koja može izazvati stanje anksioznosti koje inače artikulisane ljude svodi na nervoznu nekoherentnost.
Snažan strah od javnog nastupa poznat je kao glosofobija. Akademske studije procenjuju da pogađa 20% populacije, ali u zavisnosti od uzorka i metodologije, ta brojka bi mogla da bude i do 40%.
Kao što je američki pisac i humorista Mark Tven rekao: „Postoje dve vrste govornika: oni koji se nerviraju i oni koji lažu“.
Ali pomoć može biti na putu. Kiong Jin Shim, vanredni profesor informacionih sistema na Univerzitetu za menadžment u Singapuru (SMU), vodi istraživački projekat koji istražuje integraciju tehnologije virtuelne realnosti (VR) i veštačke inteligencije kako bi se poboljšale veštine javnog govora kod studenata.
I dok se istraživanje posebno fokusira na procenu efikasnosti korišćenja ove tehnologije za razvoj veština javnog govora za studente univerziteta, metodologija bi mogla imati širu primenu. Projekat je dobio grant MOE tercijarnog obrazovnog istraživačkog fonda (TRF), a predloženo rešenje se zove PresentationPro.
„[Kroz slušalice], prezenteri će videti trodimenzionalno virtuelno okruženje koje oponaša postavku prezentacije u stvarnom svetu, zajedno sa gomilom avatara vođenih veštačkom inteligencijom koji predstavljaju publiku“, kaže profesor Šim.
„Ovi avatari će prikazati ponašanja tipična za publiku uživo, kao što je klimanje glavom, uspostavljanje kontakta očima, pokazivanje različitih izraza lica i pružanje povratnih informacija u realnom vremenu prezenteru.
U visokotehnološkom ažuriranju prakse koja je savršena, PresentationPro ima za cilj da pruži način da prezenteri usavrše svoje veštine javnog govora bez logističkih izazova okupljanja publike uživo za svakog učenika.
Tim sarađuje sa SMU-ovim Centrom za englesku komunikaciju (CEC) kako bi preveo njihovo „prezentaciono“ znanje i najbolje prakse u digitalnu platformu, i na kraju kako bi povećao CEC-ov komunikacijski koučing.
VR sadržaj, uključujući avatare publike, generiše se kombinacijom napredne kompjuterske grafike i AI algoritama. Učiniti da avatari reaguju u realnom vremenu nije mali zadatak.
„Ovo se postiže sofisticiranim AI programiranjem koje uključuje obradu prirodnog jezika (NLP) i modeliranje ponašanja. Sistem koristi mašinsko učenje za analizu govora i govora tela izlagača, omogućavajući avatarima da realno reaguju u realnom vremenu na verbalne i neverbalne znakove “, kaže profesor Šim.
Radeći sa Centrom za izvrsnost u nastavi SMU (CTE), tim profesora Šima iskoristio je stručnost CTE u upravljanju učionicama i bogatstvo znanja o različitim vrstama ponašanja koje se može manifestovati u scenarijima „prezentacije“ u učionici. Ponašanje studenata i nastavnika/instruktora igra ključnu ulogu u projektovanju ponašanja PresentationPro-ovog „avantera publike“ pomoću veštačke inteligencije.
Ali mogu li avatari prekinuti voditelja?
„Da, avatari mogu da prekidaju i postavljaju pitanja, simulirajući dinamičku interakciju tipičnu za stvarnu publiku. Ova mogućnost je omogućena integracijom NLP-a i tehnologija za prepoznavanje govora, omogućavajući avatarima da obrađuju govorni jezik i odgovaraju na odgovarajući način“, kaže profesor Šim.
Takođe će se pratiti i fizički signali prezentera.
„Pored praćenja otkucaja srca sa Fitbits-om, sistem koristi VR slušalice kao što je Meta Kuest opremljene tehnologijom praćenja glave i pogleda da bi nadgledao gde izlagač gleda, na primer da li izbegava kontakt očima gledajući u svoja stopala. Praćenje pokreta takođe se koristi da uhvati druga fizička ponašanja kao što je vrpoljenje“, kaže profesor Šim.
Verbalni okidači za avatare su podešeni korišćenjem kombinacije tehnologija za prepoznavanje govora i analize osećanja.
„Ovi okidači su kalibrisani da prepoznaju različite govorne obrasce i anomalije kao što su tikovi, mucanje ili odstupanja od scenarija, koji zatim podstiču avatare da reaguju na specifične načine koji oponašaju pravi odgovor publike“, kaže profesor Šim.
Istraživači su generisali digitalne blizance, koji su veoma detaljne digitalne replike ljudskog ponašanja i interakcija – slično kao pojedinci – obezbeđujući raznovrsnu i realističnu simulaciju publike koja odražava tipičnu učionicu SMU.
„Korišćenje različitih avatara pomaže u izbegavanju ponavljanja i predvidljivosti u reakcijama publike, poboljšavajući realizam virtuelnog okruženja i oponašajući tipično okruženje seminara ili učionice“, kaže profesor Šim.
„VR i AI mogu da simuliraju realistične društvene interakcije, što može pomoći pojedincima da vežbaju i unaprede svoje veštine javnog govora u okruženju niskog rizika. Ponovljeno izlaganje i pozitivno pojačanje kroz VR mogu smanjiti anksioznost, izgraditi samopouzdanje i dovesti do promena u ponašanju.“
„Poboljšanja će se meriti kroz subjektivne evaluacije (povratne informacije učesnika i instruktora) i objektivne metrike (podaci o učinku prikupljeni tokom VR sesija i tradicionalnih ličnih procena). Poređenja će se vršiti između kontrolnih i eksperimentalnih grupa kako bi se procenila efikasnost VR treninga, “, kaže profesor Šim.
Zanimljivo je da za projekat koji se bavi promenom ponašanja, nijedan psiholog nije bio među stručnim istražiteljima projekta kada je počeo.
„Istraživački tim se prvenstveno sastoji od stručnjaka za obrazovnu tehnologiju, veštačku inteligenciju i javni govor, fokusirajući se na aspekte tehnološkog i nastavnog dizajna projekta“, kaže profesor Šim.
„Iako psiholozi igraju ključnu ulogu u razumevanju i rešavanju anksioznosti, trenutni obim našeg projekta koncentriše se na razvoj i integraciju rešenja vođenih veštačkom inteligencijom za obuku javnog govora. Ipak, prepoznajemo vrednost interdisciplinarne saradnje i veoma smo otvoreni za partnerstvo sa stručnjacima iz oblasti društvene nauke da poboljšamo naše razumevanje upravljanja anksioznošću.“
„Ovakva saradnja bi mogla da dovede do daljeg usavršavanja našeg VR sistema, na kraju obogaćujući iskustvo učenika efikasnijim rešavanjem anksioznosti javnog govora“, dodala je ona.
Profesor Šim je od tada dodao docentku psihologije SMU Andree Hartanto timu da istraži:
Putovanje profesora Šima u VR aplikacije počelo je 2021. godine sa prototipom dizajniranim da obuči nove predavače na SMU.
„Moja lična iskustva kao člana fakulteta, koja se borila sa izazovima prilagođavanja novom kulturnom i akademskom okruženju, duboko su uticala na ovu inicijativu. Tokom mojih ranih godina na SMU, našao sam predavanja u učionici u stilu seminara od 45 studenata iz različitih sredina. da bude posebno zastrašujuće“, kaže ona.
„Dok sam prešao u ulogu mentora za novije članove fakulteta, shvatio sam koliko bi impresivne tehnologije poput VR mogle biti korisne u ubrzavanju procesa upisa za nove predavače. Ova tehnologija im omogućava da vežbaju predavanja u sopstvenom vremenu i prostoru, ponavljaju sesije po potrebi i eliminiše logističke izazove zakazivanja pravih seminarskih prostorija i publike.“
„Inspirisani potencijalom ove inicijalne aplikacije, postavili smo se da razvijemo sličan VR sistem kako bismo poboljšali veštine javnog govora za studente. Ovaj projekat ne samo da koristi moje istraživanje u vezi sa podučavanjem u saradnji sa CTE, već se takođe nadograđuje na naš temeljni rad u VR, sa ciljem da pruži transformativno obrazovno sredstvo za širu publiku“, kaže profesor Šim.
