Oralno zdravlje se pogoršava kod morbidno gojaznih osoba na dijeti u pripremi za barijatrijsku hirurgiju i pacijenata koji su podvrgnuti zahvatu, sa porastom karijesa, gingivitisa i parodontitisa. Ovo je zaključak studije koju su sproveli istraživači sa Federalnog univerziteta u Sao Paulu (UNIFESP) u Brazilu.
Članci o studiji objavljeni su u časopisu Journal of Oral Rehabilitation and Clinical Oral Investigations, naglašavajući važnost učešća stomatologa u proceni barijatrijskih pacijenata.
Studija je pratila 100 pacijenata podeljenih u dve grupe (savetovanje o ishrani i gastroplastika) na Barijatrijskoj klinici u Piracicaba, država Sao Paulo. Klinika obavlja oko 50 takvih operacija mesečno, uglavnom pod okriljem SUS-a („Sistema Unico de Saude“), brazilske nacionalne zdravstvene službe.
Analizirani su upitnici, oralni pregledi, uzorci pljuvačke i brisevi obraza kako bi se utvrdile promene u ishrani, gubitak težine, markeri upale, oralna mikrobiota sekvenciranjem, zdravlje zuba i parodonta pre operacije, kao i tri i šest meseci nakon operacije ili početka operacije. dijeta.
„Pacijenti su bili zamoljeni da čiste zube koncem i peru zube tri puta dnevno, ali se i pored toga njihovo oralno zdravlje značajno pogoršalo. Porastao je broj karijesa, a parodontalni status se u kratkom periodu pogoršao u obe grupe, a posebno u grupi sa gastroplastikom. “ rekla je oralni fiziolog Paula Midori Castelo Ferrua, profesor na Odseku za farmaceutske nauke na UNIFESP-u i poslednji autor oba članka.
Markeri pljuvačke su pokazali smanjenje puferskog kapaciteta kiseline, neophodnog za održavanje pH i sprečavanje demineralizacije zubne gleđi. Sekvenciranje genoma bakterije pokazalo je promene u diverzitetu mikrobiote, posebno u grupi gastroplastike, tako da je povećan udeo mikroorganizama koji izazivaju parodontitis.
Utvrđeno je da je ishrana mnogih pacijenata poboljšana, ali se verovalo da su duboke promene u ishrani glavni uzrok pogoršanja oralnog zdravlja, posebno zato što češći dnevni obroci nisu bili praćeni češćim čišćenjem zuba, a više hrane je bilo tečno ili pire u prvih nekoliko meseci nakon operacije.
„U ishrani je manje vlakana i nije potrebno žvakanje, tako da se hrana lepi za gleđ i na površini zuba se formira biofilm. Bez žvakanja, luči se manje pljuvačke i smanjuje se kapacitet puferovanja kiseline“, rekao je Kastelo.
Više od 300.000 barijatrijskih operacija obavljeno je u Brazilu u periodu 2017-22. Platili su ih SUS i planovi zdravstvenog osiguranja. Multidisciplinarni timovi odgovorni za ove pacijente su lekari, fizioterapeuti, nutricionisti i psiholozi. Stomatolozi obično nisu uključeni, uprkos rizicima za oralno zdravlje koje nosi drastična promena u ishrani pre i posle operacije.
Rezultati studije pokazuju da je procena oralnog zdravlja pacijenta pre i posle barijatrijske operacije od suštinskog značaja. Oni takođe ukazuju na sledeće korake za istraživače na terenu, koji bi trebalo da obuhvataju određivanje najbolje preventivne ili terapijske intervencije za rešavanje problema oralnog zdravlja tokom preoperativne dijete i perioda oporavka nakon operacije, testiranje dobro uspostavljenih metoda kao što je primena fluorida, pojačanje četkanja i čišćenja koncem, i analiziranje finansijske održivosti i lakoće implementacije od strane SUS-a.
„Specifične smernice za oralno zdravlje za ljude koji traže lečenje od morbidne gojaznosti takođe će biti važne u budućnosti“, rekao je Kastelo.
