Za ljude srednjih godina ili starije sa pokidanim meniskusom, ali bez istorije akutne traume kolena, operacija je retko korisna. Mnoge studije su već pokazale da artroskopska operacija, u kojoj lekar leči oštećenje, nije ništa bolja od fizioterapije ili čak lažne operacije, u kojoj lekar samo pravi rezove na kolenu. Kidanje meniskusa se takođe često javlja kod ljudi koji nemaju pritužbi i često nisu uzrok bola. Ipak, mnogi ortopedski hirurzi i dalje operišu pocepani meniskus. Kako to?
„Na nivou populacije pokazalo se da ova operacija, takozvana parcijalna meniscektomija, nema efekta, ali nekolicina ljudi može imati koristi od nje. Mnogi ortopedi kažu da i dalje često operišu, jer tačno znaju ko je operacija. je korisno za“, kaže istraživač Gerjon Hannink iz Radboudumca. „Hteli smo da znamo da li postoje manje grupe pacijenata koje bi zaista trebalo da operišete.
„Da bismo saznali, bilo nam je potrebno mnogo podataka“, kaže Sten Vijn, koji je doktorirao na studiji. „Sve dosadašnje studije su bile premale da bismo pronašli podgrupe. Zbog toga smo prikupili podatke iz četiri studije o efektu operacije meniskusa, dajući nam podatke od ukupno 605 pacijenata. Ponovo smo analizirali sirove podatke u širem kontekstu. Tražili smo podgrupe za koje bi operacija mogla biti korisna na osnovu 13 faktora, uključujući starost, BMI, pol, lokaciju oštećenja i funkciju kolena.“
Istraživači nisu pronašli nijednu podgrupu, čak ni kada su koristili veštačku inteligenciju za analizu podataka. Nijedna podgrupa nije postigla bolji rezultat u smislu bolova u kolenu, funkcije kolena ili mentalnog blagostanja. „Ovom studijom pokazujemo da ne postoje manje grupe pacijenata koje bi trebalo da operišete“, kaže Vijn. „Što se nas tiče, teško da bi trebalo da radimo bilo kakvu operaciju na meniskusu. Samo u slučaju vrlo očiglednih tegoba, kao što je zakočeno koleno ili kada istezanje kolena više nije moguće.
Šta možemo ponuditi pacijentima sa bolom u kolenu? „Prevencija, u kombinaciji sa personalizovanim pristupom fokusiranim na fizioterapiju“, odgovara Hannink. „Degenerativno koleno treba da posmatramo više kao hronično stanje. Jasna smernica je veoma važna u tom pogledu i ortopedski hirurzi moraju da je se pridržavaju. Još uvek prečesto čujem da operišu jer ‘ako to ne uradim’ neko drugi će.’ Neki pacijenti čak odlaze u inostranstvo ako ne mogu da se operišu u Holandiji. Holandske kompanije za zdravstveno osiguranje više ne bi trebalo da nadoknađuju zahvat ako se obavlja u inostranstvu.“
Maroeska Rovers, profesor hirurgije zasnovane na dokazima, dodaje: „Za ovu operaciju, trebalo bi da idemo ka principu ‘ne, osim ako za to nema posebne indikacije’, kao što je zaključano koleno. Ovo nam štedi 11 do 26 miliona evra u Holandiji svake godine, bez žrtvovanja kvaliteta života. Sa Sporazumom o Integralnoj nezi, mi biramo odgovarajuću negu. Tada bi takođe trebalo da odlučimo da ne operišemo i prestanemo da se pogađamo.“
