Pojedinci koji žive sa prekomernom težinom ili gojaznošću imaju veću verovatnoću da odsustvuju sa posla zbog lošeg zdravlja nego oni sa normalnom težinom. Takođe je veća verovatnoća da će izostati duže, pokazalo je novo istraživanje predstavljeno na Evropskom kongresu o gojaznosti (ECO) u Veneciji, Italija (12-15. maj).
Oni imaju do 147% (2,47 puta) veće šanse da budu isključeni zbog lošeg zdravlja i do 121% (2,21 puta) veće šanse da budu odsutni duže od sedam dana u poslednjih 12 meseci, pokazuje studija širom Evrope. pokazao.
Razumevanje načina na koji su ekonomski troškovi i ishodi tržišta rada povezani sa životom sa prekomernom težinom ili gojaznošću važno je u svetlu prevalencije prekomerne težine (oko 53%) i gojaznosti (16%) u Evropi.
Međutim, većina studija na ovu temu koristila je podatke nacionalnog istraživanja i stoga ne dozvoljavaju direktna poređenja između zemalja i postoje neke zemlje za koje podaci nisu dostupni.
Mr Sigfrid Ajzenberg, vođa studije dr Tomas Čipionka i kolege iz Istraživačke grupe za ekonomiju zdravstva i zdravstvene politike, Institut za napredne studije, Beč, Austrija, koristili su podatke iz trećeg talasa ankete Evropskog zdravstvenog intervjua (EHIS 3), koji poredi zdravlje i korišćenje zdravstvenih usluga širom EU, radi procene uticaja indeksa telesne mase (BMI) na rezultate tržišta rada u 26 evropskih zemalja. Većina podataka prikupljena je 2019.
Odgovori na anketna pitanja korišćeni su za procenu uticaja prekomerne težine (BMI ≥25 do <30) i gojaznosti (klasa I: BMI ≥30 do <35, klasa II: BMI ≥35 do <40, klasa III: BMI ≥40) u poređenju sa normalnom težinom (BMI ≥18,5 do <25) odsustvom sa posla i brojem dana odsustva zbog zdravstvenih problema.
BMI je izračunat na osnovu težine i visine, kako je navedeno u upitniku. Podatak o izostanku daje se pitanjem da li je neko lice odsustvovalo sa posla u poslednjih 12 meseci zbog zdravstvenih problema, i ako jeste, koliko dana.
Rezultati su prilagođeni uzrastu, polu, obrazovanju, zemlji, ekonomskom sektoru zapošljavanja, zanimanju, radnom statusu i da li je to bio posao sa punim ili nepunim radnim vremenom. Ukupno 122.598 odgovora, ponderisanih da predstavljaju populaciju od oko 147 miliona ljudi zaposlenih u 26 evropskih zemalja, uključeno je u glavnu analizu.
Analiza je otkrila da osobe koje žive sa prekomernom težinom ili gojaznošću imaju značajno veće šanse da izostanu sa posla u poređenju sa osobama normalne težine. Pojedinci koji žive sa prekomernom težinom, gojaznošću I, gojaznošću II i gojaznošću III imali su 12%, 36%, 61% i 147% (2,47 puta) veće šanse da budu odsutni, respektivno.
Grupa od 41.469 ponderisanih odgovora koji predstavljaju oko 54 miliona ljudi uključena je u analizu podgrupe pojedinaca koji su prijavili da su odsutni sa posla zbog zdravstvenih problema. Pojedinci koji žive sa prekomernom težinom, gojaznošću I, gojaznošću II i gojaznošću III imali su 22%, 38%, 52% i 121% (2,21 puta) veće šanse da budu odsutni duže od sedam dana, respektivno.
Veličine efekata se razlikuju od zemlje do zemlje u obe analize. Na primer, u nekim zemljama, npr. u Češkoj Republici, Danskoj, ljudi koji su živeli sa prekomernom težinom imali su 30% veće šanse da izostanu sa posla zbog zdravstvenih razloga od onih sa normalnom težinom. U drugim zemljama nije bilo značajne razlike između ove dve grupe. Međutim, ove nalaze treba tumačiti sa oprezom jer izračunate veličine efekta zavise od veličine uzorka i drugih karakteristika nacionalnih istraživanja.
Slično tome, ljudi koji žive sa gojaznošću III imali su oko 150% (na primer, u Estoniji i Italiji) do 400% (na primer, u Češkoj Republici i Danskoj) veće šanse da budu odsutni zbog zdravstvenih razloga od onih sa normalnom težinom, u zavisnosti od o proučavanoj zemlji. Ista upozorenja treba primeniti kada se tumače ove brojke.
Autori zaključuju da širom Evrope u celini ljudi koji žive sa prekomernom težinom ili gojaznošću imaju veću verovatnoću da odsustvuju sa posla zbog zdravstvenih problema nego ljudi sa normalnom telesnom težinom. Takođe je verovatno da će uzeti više dana bolovanja.
Ajzenberg kaže: „Naši rezultati pokazuju da ljudi koji žive sa gojaznošću ne utiču samo na zdravstvene sisteme, već i na privrede u celoj Evropi. odsustva zbog zdravstvenih problema u evropskim zemljama, sa negativnim efektima na produktivnost i ekonomiju.“
Dr Czipionka dodaje: „Posledice po zdravlje i ekonomske posledice gojaznosti su ogromne. Sa trenutnom putanjom gojaznosti i prevalencije gojaznosti u detinjstvu na kojoj su mnoge zemlje, kreatori politike moraju da preduzmu više akcija u borbi protiv gojaznosti koristeći sve dostupne mere zasnovane na dokazima. „
