Giht, hronični oblik artritisa često povezan sa načinom života i ishranom, mogao bi imati jaču genetsku osnovu nego što se ranije smatralo. Međunarodni tim naučnika sproveo je istraživanje koje je uključilo analizu genetskih podataka 2,6 miliona ljudi iz 13 različitih grupa, uključujući 120.295 osoba sa dijagnozom gihta. Upoređujući DNK kodove osoba sa i bez ovog oboljenja, istraživači su identifikovali 377 specifičnih genetskih regija, od kojih 149 do sada nije bilo povezano s gihtom.
Iako životni stil i faktori životne sredine ostaju važni, rezultati sugerišu da genetika igra ključnu ulogu u razvoju gihta. Epidemiolog Toni Meriman sa Univerziteta Otago u Novom Zelandu naglašava potrebu da se razbije mit da je giht isključivo posledica načina života, ističući da je ovo hronična bolest sa genetskim temeljem.
Giht nastaje kada se nivo mokraćne kiseline u krvi poveća, formirajući oštre kristale u zglobovima koji izazivaju bol i nelagodnost kada ih imunološki sistem napada. Genetika utiče na sve faze ovog procesa, uključujući kako se mokraćna kiselina prenosi kroz telo i verovatnoću napada imunološkog sistema na kristale.
Nova saznanja su značajna ne samo za razumevanje uzroka gihta, već i za istraživanje novih mogućnosti tretmana, posebno u upravljanju imunološkim odgovorom na nakupljanje mokraćne kiseline. Istraživači veruju da bi neki postojeći lekovi mogli biti prilagođeni za efikasnije lečenje ovog stanja.
Iako su podaci uglavnom prikupljeni od osoba evropskog porekla i neki su se oslanjali na samoprijavljivanje, rezultati nude bolje razumevanje problema koji muči ljude vekovima. Meriman naglašava da je potrebno više resursa za zdravstvenu potrošnju i prioritizaciju gihta u zdravstvenim sistemima.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Genetics, a istraživači se nadaju da će ovo dovesti do dostupnijih i efikasnijih tretmana za obolele.
