Izloženost kanabisu i psihoza su dugo bili povezani, čak i ako smo se trudili da utvrdimo zašto i koliko često se te psihotične epizode javljaju.
Nova analiza pokušava da pruži malo jasnoće kroz izmaglicu, upoređujući podatke iz brojnih studija koje uključuju više od 200.000 učesnika.
Tamo gde su pojedinačne studije sugerisale da se psihoza javlja kod 1 do 70 procenata svih korisnika kanabisa, nova analiza otkriva da otprilike 1 od 200 (ili samo 0,5 procenata) može doživeti psihotičnu epizodu, koja može uključivati halucinacije, zablude i paranoju.
„Nijedno istraživanje još nije sintetizovalo i uporedilo nalaze dobijene iz različitih dizajna studija i populacija“ o stopama psihoza povezanih sa upotrebom kanabisa, objašnjava tim iza analize u svom radu.
Prethodna istraživanja su pokazala da bi geni za šizofreniju mogli da objasne zašto neki korisnici kanabisa razvijaju psihozu, dok drugi ne. Kanabis visoke potencije je takođe postao češći i utvrđeno je da udvostručuje rizik od psihoze kod mladih odraslih osoba.
Ova nova analiza otkriva slično, kod mladih odraslih i žena, ljudi sa već postojećim mentalnim zdravstvenim stanjima, kao što je bipolarni poremećaj, za koje je utvrđeno da su u većem riziku od psihoze od drugih.
Međutim, dva gena koja su prethodno bila povezana sa psihozom kod korisnika kanabisa, COMT i AKT1, nisu pokazala očiglednu vezu u ovoj analizi, što je podstaklo razlog za ponovno razmišljanje.
Pojedinci koji su bili izloženi leku ranije i češće od drugih takođe nisu bili izloženi većem riziku od psihoze u ovoj konkretnoj analizi akutnih psihotičnih epizoda. Međutim, svakodnevna upotreba može i dalje imati veći rizik od razvoja psihoze na duži rok.
A od svih analiziranih demografskih faktora, samo starost (mlađi) i pol (ženski) su pokazali korelaciju sa psihotičnim epizodama; nivo obrazovanja i socioekonomski status nisu imali vidljivog uticaja.
Tabea Schoeler, statistički genetičar sa Univerziteta u Lozani u Švajcarskoj, i kolege odabrali su 162 visokokvalitetne studije za svoju analizu.
Većina od 201.283 učesnika bila je deo opservacionih studija koje su procenjivale iskustva rekreativnih korisnika kanabisa i tražile veze sa demografskim, društvenim i genetskim faktorima.
Oko 15 procenata je učestvovalo u studijama testiranja medicinskih proizvoda od kanabisa i dokumentovanja njihovih neželjenih efekata, dok je mršav 1 procenat bio uključen u eksperimentalne studije proučavanja efekata THC-a kod zdravih dobrovoljaca.
„Dostupnost ove tri različite linije dokaza pruža jedinstvenu priliku za istraživanje jer se njihovi nalazi mogu sintetizovati, ispitati radi konvergencije i na kraju doprineti inicijativama za smanjenje štete zasnovanim na dokazima“, pišu Šoler i njegove kolege.
Stope psihoza povezanih sa kanabisom značajno su varirale u različitim vrstama studija: opservacione studije i eksperimentalna istraživanja prijavile su visoke stope od 19 odsto i 21 odsto, dok su studije o medicinskom kanabisu prijavile daleko niže, ali i dalje značajne stope psihoze, kod oko 2 odsto učesnika. .
„Ovo ukazuje da postoji rizik od simptoma sličnih akutnoj psihozi nakon izlaganja kanabisu, bez obzira da li se koristi rekreativno, primenjuje u kontrolisanim eksperimentima ili je propisan kao medicinski proizvod“, piše tim.
Međutim, „nije svaka osoba izložena kanabisu podjednako izložena riziku“ zbog onih faktora koji predviđaju koje je analiza identifikovala – starosti, pola, stanja mentalnog zdravlja i potencije THC-a.
Studija je objavljena u časopisu Nature Mental Health.
