Inhibitori kotransportera natrijum-glukoze-2 (SGLT-2) koji se koriste za lečenje dijabetesa tipa 2 mogu sprečiti demenciju, pružajući veće koristi uz duže lečenje, sugeriše velika studija iz Koreje koju je objavio The BMJ.
Pošto je ova studija bila posmatračka, istraživači primećuju da je veličina efekta mogla biti precenjena i kažu da su sada potrebna randomizovana kontrolisana ispitivanja da bi se potvrdili ovi nalazi.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, očekuje se da će broj ljudi sa demencijom na globalnom nivou dostići 78 miliona do 2030. godine, a dijabetes tipa 2 je povezan sa većim rizikom od razvoja demencije.
Nedavna studija starijih od 65 godina sa dijabetesom tipa 2 sugeriše smanjeni rizik od demencije povezane sa inhibitorima SGLT-2 u odnosu na drugu vrstu leka za dijabetes, inhibitore dipeptidil peptidaze-4 (DPP-4). Ali efekti na mlađe ljude i specifične vrste demencije (npr. Alchajmerova bolest, vaskularna demencija) ostaju nejasni.
Da bi se pozabavili ovim, istraživači su koristili bazu podataka Korejske Nacionalne službe zdravstvenog osiguranja da identifikuju 110.885 parova odraslih osoba sa dijabetesom tipa 2 starosti od 40 do 69 godina koji su bili bez demencije i počeli da uzimaju ili SGLT-2 inhibitor ili DPP-4 inhibitor između 2013. i 2021.
Svi učesnici (prosečna starost 62; 56% muškaraca) su upareni po godinama, polu, upotrebi leka za dijabetes metformin i osnovnom kardiovaskularnom riziku i praćeni su u proseku 670 dana da bi se videlo ko je razvio demenciju.
Takođe su uzeti u obzir potencijalno uticajni faktori, uključujući lične karakteristike, nivo prihoda, osnovne faktore rizika za demenciju, druga stanja i srodnu upotrebu lekova.
Tokom perioda praćenja, identifikovano je ukupno 1.172 učesnika sa novodijagnostikovanom demencijom.
Stope demencije na 100 osoba godina bile su 0,22 za one koji koriste SGLT-2 inhibitore i 0,35 za one koji koriste DPP-4 inhibitore, što odgovara 35% smanjenom riziku od demencije povezanog sa upotrebom SGLT-2 inhibitora u poređenju sa inhibitorima DPP-4.
Istraživači su takođe otkrili 39% smanjen rizik od Alchajmerove bolesti i 52% smanjen rizik od vaskularne demencije povezane sa inhibitorima SGLT-2 u poređenju sa inhibitorima DPP-4.
Štaviše, efekat SGLT-2 inhibitora je bio izraženiji sa dužim trajanjem lečenja. 48% smanjen rizik od demencije primećen je tokom više od dve godine lečenja u odnosu na 43% smanjen rizik od dve godine ili manje.
Ovo je opservaciona studija tako da se ne mogu izvući čvrsti zaključci o uzrocima i posledicama, a autori primećuju da detalji o zdravstvenom ponašanju (npr. pušenje i konzumacija alkohola) i trajanju dijabetesa tipa 2 nisu bili u potpunosti dostupni.
Međutim, oni ističu da je ovo bila velika studija zasnovana na nacionalno reprezentativnim podacima koji su uključivali relativno mlađe ljude sa dijabetesom tipa 2, a rezultati su bili veoma konzistentni u svim podgrupama.
Kao takvi, oni kažu da inhibitori SGLT-2 mogu sprečiti demenciju, pružajući veće koristi uz duže lečenje, i pozivaju na randomizovana kontrolisana ispitivanja kako bi potvrdili ove nalaze.
Ova studija izveštava o obećavajućim rezultatima koji imaju važne implikacije na kliničku praksu, kao i iz perspektive javnog zdravlja, kažu istraživači sa Tajvana u povezanom uvodniku.
Oni se slažu da su potrebna dalja ispitivanja kako bi se potvrdili ovi nalazi, i sugerišu da su studije takođe potrebne „kako bi se istražili osnovni mehanizmi bilo kakvih neuroprotektivnih efekata SGLT-2 inhibitora“.
Kako trenutno ne postoji lek za demenciju i postoji nekoliko efikasnih opcija lečenja, strategije koje potencijalno mogu sprečiti početak su kritično važne, pišu oni.
S obzirom na značajna socioekonomska i javnozdravstvena opterećenja povezana sa demencijom i dijabetesom tipa 2, oni takođe preporučuju da se kliničke smernice i politike zdravstvene zaštite redovno ažuriraju kako bi se ugradili najnoviji najbolji dokazi o potencijalnim prednostima SGLT-2 inhibitora, uključujući smanjeni rizik od demencije.
