Denga groznica je virusna infekcija sa razornim preokretom: oni koji su je jednom zarazili imaju veću verovatnoću da će drugi put razviti bolest opasnu po život. Zašto naša tela ne samo da ne uspevaju da uče iz prethodne infekcije već i postaju ranjivija kao rezultat toga je dugotrajna misterija koja je sprečila razvoj univerzalne vakcine protiv denga groznice. Umesto da štiti od bolesti, takva vakcina bi umesto toga mogla da posluži kao prvo izlaganje za pripremu tela za nju.
Sada, novo istraživanje je identifikovalo određenu podgrupu antitela odgovornih za povećanu smrtnost denga groznice nakon drugog izlaganja. Nalazi mogu otvoriti vrata efikasnijoj terapiji – i konačno omogućiti razvoj univerzalne vakcine protiv denga groznice.
„Definitivno smo dokazali da nije problem prisustvo antitela na denga denga, već kvalitet tih antitela“, kaže Stilijanos Burnazos, naučni saradnik u laboratoriji Džefrija Ravetča, profesora Tereze i Judžina M. Langa na Rokfeleru. . „Sada kada znamo put koji ova antitela koriste, možemo razviti terapiju protiv toga.“
Svake godine se javlja do 400 miliona novih infekcija denge. Prvenstveno tropska bolest poznata i kao groznica loma kostiju, denga se širi preko komaraca, a većina ljudi koji se prvi put zaraze virusom doživeće blage simptome. Međutim, nakon reinfekcije, oko 10 procenata pacijenata dobija groznicu praćenu bolovima, mučninom i osipom, a mali deo ovih pacijenata doživljava komplikacije opasne po život.
Pitanje je zašto. Prethodne studije su već ukazivale na antitela koja se formiraju protiv virusa, za razliku od drugih ostataka infekcije. Jedna od takvih za koje su antitela kriva je da novorođenčad koja nikada nisu bila izložena i dalje imaju veću verovatnoću da dobiju tešku dengu ako su njihove majke u jednom trenutku bile izložene.
„Samo se antitela prenose sa majke na bebu, tako da je ovo najdefinitivniji dokaz da nije samo prethodni imunitet, već prisustvo antitela ono što utiče na podložnost bolesti denga denge“, kaže Bournazos.
Antitela mogu povremeno da izazovu tešku infekciju umesto da je spreče. Poznato je da su rane verzije vakcina protiv RSV-a i malih boginja povremeno stvarale antitela koja su vezivala dotične viruse, ali nisu uspele da spreče infekciju. Umesto toga, ova antitela su bila povezana sa povećanom osetljivošću na bolesti. Fenomen je nazvan poboljšanjem zavisno od antitela (ADE), a istraživači su dugo sumnjali da je ADE odgovoran za čudan obrazac infekcije denga groznice.
Ali Bournazos i Ravetch su sumnjali da ADE nije cela priča. Zašto je samo 10 procenata pacijenata koji su prethodno bili izloženi denga groznici završilo sa teškom bolešću? I zašto čak i među simptomatskim slučajevima postoji veoma širok spektar težine bolesti? „U ovim slučajevima smo primetili da su svi ljudi koji su doživeli težu bolest imali povišene nivoe za određenu varijantu ovih antitela“, kaže Bournazos. „Ovo je bio naš prvi trag da se ne radi samo o antitelima, već o vrsti antitela.“
Timu je trebalo nekoliko godina da razvije tehnologiju neophodnu za testiranje njihove teorije. Tek nedavno, uz pomoć laboratorije Čarlsa Rajsa, Bournazos i Ravetch su bili u mogućnosti da testiraju ljudska antitela pomoću ljudskih receptora u dizajniranim mišjim modelima denga groznice.
Ne samo fokusirajući se na antitela, već umesto toga prateći ceo put infekcije, tim je pokazao da ozbiljni ishodi nisu proizvod sposobnosti virusa da inficira više ćelija (kao što bi se očekivalo da je ADE odgovoran) već od aktivacije puta koji vodi do povećane upale (rezultat koji direktno pada na varijantu problematičnog antitela).
Nalazi su preokrenuli postojeći model infekcije denga, pokazujući da je mali broj u suštini „patogenih“ antitela prvenstveno odgovoran za tešku infekciju.
Rezultati tima sugerišu da bi se komplikacije teške bolesti mogle sprečiti ako bi se pacijenti lečili lekom koji je onesposobio ova patogena antitela. Na tom frontu, laboratorija Ravetch je već razvila nanotela koja ciljaju ove patogene glikoforme dovoljno dobro da spreče tešku dengu kod miševa.
Slična nanotela bi jednog dana mogla biti profilaktički propisana visokorizičnim pacijentima u klinici. „Nanotela bi smanjila nivoe patogenih antitela“, kaže Bournazos. „To bi mnogo doprinelo sprečavanju teških infekcija.“
