Čekanje dva minuta ili duže da se pupčana vrpca zategne prevremeno rođene bebe verovatno smanjuje rizik od smrti ubrzo nakon rođenja, u poređenju sa trenutnim stezanjem pupčane vrpce ili čekanjem na kraće vreme, prema dva prateća sistematska pregleda i meta-analize objavljene u The Lancet .
Odlaganje stezanja pupčane vrpce omogućava protok krvi od placente do bebe dok se bebina pluća pune vazduhom i smatra se da potencijalno olakšava prelazak u disanje i potencijalno smanjuje rizik od nedostatka gvožđa kod bebe.
Sada se preporučuje rutinska praksa za bebe rođene u punom terminu da im se vrpce stežu nakon minut ili dva. Međutim, prethodna istraživanja su bila nejasna da li je ova praksa korisna i za bebe rođene pre vremena, što je dovelo do različitih preporuka u nacionalnim i međunarodnim smernicama. Dve nove studije pružaju najsveobuhvatniju analizu svih dostupnih dokaza.
„Širom sveta, skoro 13 miliona beba se rodi prevremeno svake godine, a nažalost, blizu milion umire ubrzo nakon rođenja. Naša nova otkrića su najbolji dokaz do sada da čekanje da se stegne pupčana vrpca može spasiti živote nekih prevremeno rođenih beba. Već radimo sa međunarodnim programerima smernica kako bismo osigurali da se ovi rezultati odraze u ažuriranim smernicama i kliničkoj praksi u bliskoj budućnosti“, kaže prva autorka dr Ana Lene Zajdler iz NHMRC centra za klinička ispitivanja Univerziteta u Sidneju, Australija.
Istraživači su sproveli sistematski pregled kako bi identifikovali studije o upravljanju pupčanom vrpcom kod prevremeno rođenih beba. Istraživači iz preko 60 studija uključujući više od 10.000 beba podelili su svoje kompletne neobrađene skupove podataka sa istraživačkim timom u međunarodnoj saradnji (iCOMP kolaboracija), formirajući jednu od najvećih kombinovanih baza podataka u ovoj oblasti istraživanja. Autori su koristili ove velike, kombinovane skupove podataka da prvo sprovedu meta-analizu upoređujući uticaj različitih strategija stezanja pupčane vrpce na preranu smrtnost beba, a drugu meta-analizu da uporede različita vremena stezanja pupčane vrpce.
Prva meta-analiza uključivala je podatke iz 21 randomizovane kontrolisane studije iz zemalja sa visokim i srednjim prihodima koje su upoređivale odloženo i trenutno stezanje pupčane vrpce kod ukupno 3.292 bebe. U grupama sa odloženim stezanjem, kašnjenje se kretalo od 30 sekundi do više od 180 sekundi (sa nekim ogledima koji su podsticali kašnjenja do pet minuta gde je to izvodljivo). Za grupe neposrednog stezanja, većina ispitivanja navodi stezanje u roku od 10 sekundi. Od svih novorođenčadi, 61% (1.950/3.292) rođeno je carskim rezom.
Ukupno, 6,0% (98/1,622) beba koje su primile odloženo stezanje pupčane vrpce umrlo je pre nego što su napustile bolnicu u poređenju sa 8,2% (134/1,641) čiji su pupkovi prerezani odmah. Nakon analize, ovo je jednako odloženom stezanju pupčane vrpce koje verovatno smanjuje rizik od smrti kod prevremeno rođenih beba za trećinu (odnos šanse od 0,68) u poređenju sa neposrednim stezanjem.
U podgrupi prevremeno rođenih beba kod kojih su bebe rođene pre 32 nedelje trudnoće, 44,9% (449/1,001) beba sa neposrednim stezanjem pupčane vrpce doživelo je hipotermiju nakon rođenja, u poređenju sa 51,2% (509/994) beba sa odloženim stezanjem pupčane vrpce. Prosečna razlika u temperaturi između grupe sa odloženim stezanjem i grupe za neposredno stezanje bila je -0,13 °C.
„Naši nalazi naglašavaju da treba posebno voditi računa o tome da se prevremeno rođene bebe zagreju kada odgađaju stezanje pupčane vrpce. Ovo se može uraditi tako što se beba osuši i umota neoštećenom pupčanom vrpcom, a zatim stavi suvu bebu direktno na majčina gola grudi ispod ćebe ili pomoću kolica za grejanje uz krevet“, kaže profesorka Liza Aski, viši autor studije u NHMRC centru za klinička ispitivanja Univerziteta u Sidneju.
Druga mrežna meta-analiza uključivala je 47 ispitivanja sa ukupno 6.094 novorođenčadi. Za ovu analizu, odloženo stezanje je podeljeno u tri grupe: „kratko odlaganje“ (15–45 sekundi), „srednje odlaganje“ (45–120 sekundi) i „dugo odlaganje“ (120 sekundi ili više).
U poređenju sa trenutnim stezanjem, čekanje najmanje dva minuta pre stezanja pupčane vrpce smanjilo je rizik od smrti prevremeno rođenih beba za dve trećine (odnos šanse od 0,31). Statistička analiza je otkrila da je čekanje dva ili više minuta da se stegne pupčana vrpca sa 91% verovatnoće da bude najbolji tretman za sprečavanje smrti prevremeno rođenih beba u različitim vremenima upoređenim u studiji. Neposredno stezanje je imalo veoma nisku (<1%) verovatnoću da bude najbolji tretman za sprečavanje smrti.
„Donedavno je bila standardna praksa da se pupčana vrpca odmah nakon rođenja za prevremeno rođene bebe kako bi se mogla lako osušiti, umotati i, ako je potrebno, reanimirati. Naša studija pokazuje da više nema slučaja za trenutno stezanje i umesto toga, trenutno dostupni dokazi sugerišu da je odlaganje stezanja pupčane vrpce na najmanje dva minuta verovatno najbolja strategija upravljanja pupčanom vrpcom kako bi se smanjio rizik od umiranja prevremeno rođenih beba ubrzo nakon rođenja“, kaže dr Sol Libesman, vodeći statističar za ovu studiju i naučni saradnik u NHMRC centar za klinička ispitivanja (CTC), Univerzitet u Sidneju.
Autori ističu nekoliko faktora koje je važno uzeti u obzir prilikom implementacije ovih nalaza u praksu, uključujući da se rezultati ne mogu generalizovati na bebe kojima je potrebna hitna reanimacija, osim ako bolnica nije u mogućnosti da pruži bezbednu početnu pomoć pri disanju sa netaknutom pupčanom vrpcom (nekoliko trenutnih ispitivanja je istražujući ovo dalje).
„Potrebno nam je dalje istraživanje o tome kako da na najbolji način pružimo hitnu negu najbolesnijim prevremeno rođenim bebama dok je pupčana vrpca netaknuta. Čak i za zdravije prevremeno rođene bebe, nekim lekarima može izgledati kontraintuitivno da odlažu stezanje pupčane vrpce kada beba zahteva njegu, ali uz odgovarajuća obuka i oprema, zajedno sa potpunim timskim pristupom koji uključuje babice, doktore i roditelje, moguće je uspešno odložiti stezanje pupčane vrpce, a istovremeno osigurati da je beba topla, da diše i da se brine o njoj“, kaže dr Seidler.
Autori primećuju neka dalja ograničenja svoje studije, uključujući da iako je nekoliko ispitivanja sprovedeno u zemljama sa srednjim prihodima, svi su bili u bolnicama sa jedinicama intenzivne nege novorođenčadi. Stoga se nalazi možda neće moći generalizovati na postavke sa malim resursima.
Pored toga, bilo je malo podataka o tome da li su lekari sledili strategiju upravljanja pupčanom vrpcom na koju je beba randomizovana u ispitivanjima. Kada je prijavljeno pridržavanje ispitivanja, bio je slučaj da su neke bebe randomizirane na odloženo stezanje dobile drugačiju strategiju, kao što je trenutno stezanje, potencijalno zbog toga što su doktori ranije stezali pupčanu vrpcu kako bi omogućili hitnu negu.
