Kašnjenje u fazi sanjanja, poznatom kao REM spavanje, može biti rani indikator Alzheimerove bolesti, otkrivajući potencijalne nove načine za dijagnozu i tretman ovog razarajućeg stanja pre nego što se u potpunosti razvije.
Istraživanje tima iz Kine, SAD-a i Španije nadovezuje se na prethodne studije koje istražuju povezanost kvaliteta sna, formiranja memorije, kognitivnog razmišljanja i rizika od demencije.
„Poremećaji sna su česti kod pacijenata sa demencijom i sve više se povezuju sa Alzheimerovom bolešću, kao i sa biomarkerima povezanim sa Alzheimerom, čak i u predkliničkim fazama bolesti“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Da bi se dodatno analizirala ova povezanost, 128 odraslih osoba prosečne starosti od oko 71 godine ostalo je tokom noći u klinici za spavanje gde je pratilo njihovo spavanje. Od njih, 64 je imalo dijagnozu Alzheimerove bolesti, a 41 je imalo blagi kognitivni deficit.
Istraživači su grupisali ispitanike prema vremenu potrebnom da postignu fazu REM sna. Za grupu koja je postigla REM san najbrže, to je bilo za manje od 98,2 minuta, dok je za grupu koja je najduže čekala to vreme bilo više od 192,7 minuta.
Nakon prilagođavanja faktora kao što su starost, kognitivna funkcija i genetski rizik, istraživači su otkrili da su oni koji su imali najduže kašnjenje u postizanju REM sna bili podložniji razvoju Alzheimerove bolesti u poređenju sa onima koji su REM san postigli najranije.
Dalja analiza pokazala je da su učesnici sa kasnijim REM snom imali veće koncentracije amiloidnog beta proteina i Tau proteina, koji su povezani sa Alzheimerovom bolešću. Takođe su imali niže nivoe proteina koji podržavaju opstanak neurona i pomažu u učenju, poznatog kao neurotrofički faktor mozga (BDNF).
Iako ovo ne znači direktnu uzročno-posledičnu vezu, ovo istraživanje daje značajne naznake. Istraživači sugerišu da bi postizanje REM sna ranije moglo dovesti do hemijske ravnoteže u mozgu koja je zdravija i bolje zaštićena od razaranja izazvanog demencijom.
„Kašnjenje REM sna ometa sposobnost mozga da konsoliduje uspomene, što narušava procese koji podržavaju učenje i pamćenje“, kaže epidemiolog Iue Leng sa Univerziteta u Kaliforniji, San Francisko.
„Ako REM san bude nedovoljan ili odgođen, to može povećati nivo hormona kortizola, što može oštetiti hipokampus – ključnu strukturu u mozgu za konsolidaciju memorije.“
Iako je slika Alzheimerove bolesti veoma komplikovana, sa istraživanjima poput ovog dolazi bolje razumevanje. Istraživači sugerišu da promovisanje zdravih ciklusa spavanja – lečenjem poremećaja poput apneje za spavanje i izbegavanjem teškog buđenja – može pomoći u izbegavanju kašnjenja REM sna, podržati formiranje memorije i smanjiti rizik od demencije.
„Buduća istraživanja treba da prouče efekte određenih lekova koji utiču na obrasce spavanja, jer oni mogu modifikovati napredovanje bolesti“, zaključuje Leng.
Istraživanje je objavljeno u časopisu „Alzheimer’s & Dementia: The Journal of the Alzheimer’s Association“.
