Suptilna vrsta napada ostaje neotkrivena dve trećine vremena u pedijatrijskim odeljenjima hitne pomoći, pokazuje nova studija.
Rad se fokusira na „nemotorne“ napade, zbog kojih se deca „izdvoje“ i zure u prostor ili se vrpolje. Oni takođe mogu osetiti iznenadne promene u emocijama, mislima ili senzacijama, za razliku od motornih napada, koji uzrokuju da se mišići pokreću naglim, trzavim pokretima.
Prema autorima, poboljšanje prepoznavanja nemotornih napada može ubrzati dijagnozu i lečenje epilepsije kod dece, koja se često bore da opišu svoje simptome lekarima ili se od njih ne traži da to urade. Kratke nemotorne epizode mogu se desiti godinama pre nego što se pojave motorne konvulzije ili drugi, teži i očigledniji simptomi.
Predvođena istraživačima sa NIU Langone Health, analiza je uključila 83 tinejdžera i tinejdžera u lečenju epilepsije, hroničnog neurološkog poremećaja u kojem grupe moždanih ćelija šalju prekomerne navale električnih signala i izazivaju napade.
Da bi se dijagnostikovala bolest, pacijent mora da ima najmanje dva napada bez očiglednog uzroka. Pošto ih je lako prevideti ili zbuniti zbog anksioznosti i napada panike, autori kažu da je od ključne važnosti da zdravstveni radnici pregledaju znake nemotornih napada.
Da bi bolje razumeli koliko dobro takve nekonvulzivne epizode primećuju i lekari i pacijenti, istraživači su prvo istražili kolika je verovatnoća da će dete tražiti medicinsku pomoć zbog svojih simptoma pre nego što bude svesno da ima epilepsiju.
Prema nalazima, samo četvoro dece je otišlo u odeljenje hitne pomoći posebno zbog simptoma nemotornog napada, iako je istraživački tim kasnije utvrdio da je 44 imalo istoriju takvih problema. Nasuprot tome, 21 dete je posetilo bolnicu zbog svog prvog motornog napada, od ukupno 39.
Međutim, čak i kada je traženo lečenje, malo je verovatno da su njihovi simptomi pravilno dijagnostikovani, navode autori studije. Njihova analiza je pokazala da su lekari hitne pomoći tačno identifikovali samo 33% prvih nemotornih napada, u poređenju sa 81% prvih motornih napada.
„Naši nalazi naglašavaju potrebu za boljim prepoznavanjem epilepsije kod adolescenata“, rekla je vodeći autor studije Nora Jandhiala, BS. „Jasno je da postoji velika praznina u skriningu odeljenja za hitne slučajeve koji može odlagati lečenje koje spašava živote“, dodala je Jandhiala, student medicine na Medicinskom fakultetu Grossman NIU.
Značajno, nalazi su dalje otkrili da, iako se ispostavilo da skoro 40% tinejdžera ima istoriju nemotornih napada, niko nije upitan o njima tokom posete bolnici. Kao rezultat toga, nije bila veća verovatnoća da će biti dijagnostikovani i lečeni od epilepsije nego kod onih koji su prvi put doživeli motorni napad.
Izveštaj o nalazima se objavljuje onlajn 1. maja u časopisu Neurologija.
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti Sjedinjenih Država, epilepsija je jedan od najčešćih poremećaja mozga kod dece, koji pogađa 470.000 ljudi mlađih od 17 godina. pokazalo se da povećava rizik za ove zabrinutosti, kažu autori.
Prošla istraživanja su već otkrila da je manja verovatnoća da će lekari primetiti nemotorne napade nego njihove očiglednije kolege. Međutim, do sada je ostalo nejasno koliko se to konkretno dešava kod mladih ljudi.
Za istraživanje, tim je analizirao medicinske kartone dečaka i devojčica između 12 i 18 godina koji su započeli lečenje epilepsije u roku od četiri meseca od studije. Pedeset osam je posetilo pedijatrijsku ili opštu hitnu pomoć pre postavljanja dijagnoze.
Ovi podaci su prikupljeni kao deo projekta humane epilepsije, multicentričnog partnerstva 34 bolnice širom Sjedinjenih Država, Evrope i Australije koje su dizajnirane da bolje razumeju poremećaj i poboljšaju njegov tretman.
U trenutnoj studiji, istraživači su procenili istoriju napadaja dece, pratili njihovu dijagnozu epilepsije i otkrili da li su ili kada su primljeni u bolnicu i upućeni neurologu.
„Ohrabrivanje zdravstvenih radnika da rutinski pitaju pacijente o znacima nemotornih napadaja može ponuditi jednostavan način da se uoči epilepsija pre nego što se pogorša“, rekla je viši autor studije i neurolog Žaklin Frenč, dr.
Frenč, profesor na Odeljenju za neurologiju Medicinskog fakulteta NIU Grossman, dodaje da tim sada istražuje načine da poveća prepoznavanje epilepsije i među članovima javnosti, i nada se da će simptomi postati opštepoznati, slično onima kod srčanog udara. i moždani udar.
Frenč, koji je takođe član Sveobuhvatnog centra za epilepsiju NIU Langone, napominje da pošto podaci studije nisu uključivali malu decu, koja bi se mogla suočiti sa još većim poteškoćama u prenošenju svojih iskustava, nemotorni napadi mogu biti čak i češći nego što je prijavljeno u trenutnoj studiji. .
