U članku mišljenja objavljenom 18. septembra u časopisu Trendovi u molekularnoj medicini, lekari-naučnici tvrde da sa većinom placente odbačenih nakon rođenja, patologija placente se ne koristi klinički, trebalo bi da bude rutinski deo akušerske i neonatalne nege, a takođe zaslužuje više pažnje istraživanja.
„Placente ne treba smatrati otpadnim tkivom“, kaže viši autor Mana Parast, MD, Ph.D., profesor patologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kalifornije u San Dijegu. „Oni nas mogu naučiti mnogo o tome šta je pošlo po zlu u trudnoći, već i informisati o kasnijim trudnoćama za zdravlje trudnice i bebe.“
Placenta je ključna za razmenu hranljivih materija i otpadnih proizvoda između potomaka u razvoju i trudne osobe. Ako placenta postane bolesna, to može uticati na roditelja i potomstvo, kako tokom trudnoće, tako i kasnije u životu.
U najtežim slučajevima, patologija placente može izazvati mrtvorođenost, a ovo je medicinski scenario u kojem se placente najčešće klinički ispituju. Međutim, različite vrste patologije placente su takođe povezane sa malom veličinom rođenja i neurološkim problemima kod novorođenčadi, kao i sa hipertenzijom (preeklampsijom) i drugim kardiovaskularnim problemima kod roditelja.
„Patologija placente može potencijalno da identifikuje ne samo uzrok nepovoljnog ishoda kod bebe, već i uvid u to zašto se nešto dogodilo mami i šta to znači za njihovo zdravlje u budućnosti“, kaže Parast, perinatalni patolog i direktor Služba perinatalne patologije u UC San Diego Health.
„Na primer, saznajemo da je određena lezija u placenti koja se zove decidualna arteriopatija potencijalno marker za buduće kardiovaskularne bolesti kod žena, a druge lezije vam mogu reći da li će se preeklampsija ili mrtvorođenje verovatno ponoviti u narednim trudnoćama.
Pregled placente prevremeno rođenih beba takođe može da pruži informacije o njihovoj hitnoj nezi pomažući u otkrivanju gljivičnih infekcija za koje bi inače bili potrebni dani da se identifikuju.
„Prevremeno rođene bebe koje idu na odeljenje intenzivne nege novorođenčadi obično primaju antimikrobne antibiotike kako bi sprečile bakterijske infekcije koje su mogle da zavladaju, jer prevremeno rođene bebe nemaju baš dobar imuni sistem, ali im se ne daju antimikotike“, kaže Parast.
„Kultivacija na gljivične infekcije u krvi traje nekoliko dana, ali ako brzo pregledamo placente prevremeno rođenih beba na znake gljivične infekcije, možemo odmah upozoriti tim NICU-a da dodaju lek protiv gljivica u režim.
Uprkos obilju informacija koje pružaju, placente se klinički nedovoljno koriste. Da bi se ovo popravilo, istraživači predlažu da kliničari počnu uključivanjem patologije placente u brigu o komplikovanim trudnoćama.
„Postoje bolnice u Sjedinjenim Državama u kojima patolozi pregledaju sve placente, čak i za nekomplikovane trudnoće, a ponekad ta procena zahteva dodatni pregled, ali to definitivno zahteva mnogo više resursa“, kaže Parast.
Iako su implikacije nekih obrazaca patologije placente poznate, drugi ostaju nejasni, a vrlo malo se zna o tome zašto se ovi problemi s placentom javljaju. Iz ovih razloga, istraživači kažu da istraživanje placente zaslužuje više finansiranja istraživanja i da se mora uključiti u prospektivna klinička ispitivanja.
„Uključivanje placentnih evaluacija u tekuća klinička ispitivanja pružiće još više informacija o tome kako se različite lezije placente odnose na sadašnje i buduće zdravlje pacijenata, kao i osnovnu patofiziologiju iza ovih lezija“, kaže Parast.
„Ako patologija placente nije uključena u ova ispitivanja, to je kao da je ispitivanje raka sprovedeno bez patologije – oni bi jednostavno vozili slepi.“
