Kasnije u životu, očevi imaju lošije zdravlje srca u poređenju sa neočevima, prema nalazima iz prve longitudinalne, multietničke američke studije koja se bavi očinstvom i kardiovaskularnim zdravljem.
Iako su postojale varijacije u zavisnosti od starosti u kojoj muškarci postaju očevi i etničke pripadnosti učesnika, čini se da stres i odgovornosti roditeljstva mogu otežati održavanje zdravih srčanih navika.
Američki istraživači sugerišu da njihova studija ističe oblasti u kojima bi očevi mogli da budu bolje podržani od strane njihovih zajednica i zdravstvenih radnika.
„Promene u zdravlju srca koje smo otkrili sugerišu da dodatna odgovornost brige o deci i stres prelaska na očinstvo mogu otežati muškarcima da održe zdrav način života, kao što su zdrava ishrana i vežbanje“, kaže prvi autor studije. , internista i pedijatar Džon Džejms Parker sa Univerziteta Northvestern.
Parker i kolege su pogledali podatke prikupljene o 2.814 muškaraca starosti od 45 do 84 godine, koji su praćeni do 18 godina.
Zdravlje srca je procenjeno kombinacijom samoizveštavanja o ishrani, vežbanju i navikama pušenja, kao i snimljenim merenjima indeksa telesne mase, krvnog pritiska, holesterola i nivoa glukoze u krvi.
Pored toga što je zdravlje srca obično lošije za očeve u poređenju sa onima koji nikada nisu bili roditelji, bilo je gore za muškarce koji su postali očevi sa 25 godina ili mlađi – posebno za crnce i muškarce iz Španije – a ova grupa je takođe imala veće stope smrtnosti.
Niz faktora bi mogao da utiče na ove statistike, prema timu koji stoji iza studije. Mlađi očevi mogu biti manje finansijski stabilni, na primer, i manje je verovatno da će imati fleksibilnost kada je u pitanju odsustvo sa posla.
„Mnogo puta se fokusiramo na zdravlje majki i dece, a na očeve čak i ne razmišljamo, ali njihovo zdravlje ima veliki uticaj na njihovu porodicu“, kaže Parker.
„Da bismo poboljšali zdravlje porodica, moramo razmotriti višesmerni odnos između majki, očeva, drugih staratelja i dece.
Podaci ne dokazuju direktan uzrok i posledicu, a zdravstvene razlike između grupa nisu bile ogromne – iako su bile statistički značajne. Sa srčanim oboljenjima koja su vodeći uzrok smrti među američkim muškarcima, to je asocijacija koju vredi istražiti.
Zanimljivo je da kada se uzmu u obzir svi uzroci, ukupna stopa smrtnosti očeva bila je niža nego kod neočeva.
Nakon što su rezultati prilagođeni uzrastu, jedina rasna i etnička podgrupa sa nižom stopom smrti među očevima bili su crnci. To sugeriše da bi postajanje oca moglo zaštititi crnce, možda promovisanjem zdravijeg načina života.
Kako ističu istraživači, zdravlje očeva ne utiče samo na same muškarce već i na njihove porodice. Neke od promena koje dolaze zajedno sa očinstvom mogu biti neizbežne, ali neće sve.
„Zaista treba da proučavamo očeve kao jedinstvenu populaciju i da pratimo zdravstvene rezultate muškaraca kako postanu očevi“, kaže Parker. „Kardiovaskularno zdravlje je posebno važno jer se zdravstvena ponašanja i faktori mogu promeniti.“
Istraživanje je objavljeno u AJPM Focus.
