Očevi mogu patiti od postporođajne depresije, a nova pilot studija na Univerzitetu Ilinois u Čikagu sugeriše da se mogu i treba pregledati na ovo stanje. Imajući u vidu isprepletene efekte fizičkog i mentalnog zdravlja majki i očeva, bavljenje zdravljem očeva može biti moćno neiskorišćeno oruđe u poboljšanju tekuće krize zdravlja majki u zemlji.
Istraživači su dobili dozvolu majki da intervjuišu i pregledaju 24 tate, od kojih je 30% bilo pozitivno na postporođajnu depresiju na istom alatu koji se obično koristi za skrining majki. Glavni autor dr Sem Vejnrajt rekao je da ovo ukazuje na važnost postavljanja pitanja novim očevima kako su.
„Mnogi tate su pod stresom. Oni su uplašeni. Muče se sa balansiranjem između posla i roditeljskih i partnerskih obaveza“, rekao je on. „Muškarcima često nije dobro, ali ih niko za to ne pita.“
Razgovor sa novim očevima o njihovom mentalnom zdravlju dobija dodatnu važnost kada se razmatra kako to može uticati na zdravlje njihovih partnera.
„Žena u riziku od postporođajne depresije mnogo je veća verovatnoća da će dobiti postporođajnu depresiju ako ima depresivnog partnera“, rekao je Vejnrajt, docent interne medicine i pedijatrije.
Druge studije su procenile da 8% do 13% novopečenih očeva ima postporođajnu depresiju. Vejnrajt sumnja da je stopa ove studije bila veća jer je skoro 90% učesnika identifikovano kao pripadnici rasne ili etničke grupe koja se suočava sa problemima strukturalnog rasizma i društvenih odrednica koje mogu pogoršati mentalno zdravlje.
Studija, objavljena u časopisu BMC trudnoća i porođaj, sprovedena je na klinici dve generacije kompanije UI Health. Otvorena 2020. godine, klinika je izrasla iz shvatanja da novopečene majke, posebno obojene majke sa niskim resursima koje preuzimaju roditeljstvo uporedo sa nizom strukturalnih izazova, često ne daju prioritet sopstvenoj zdravstvenoj zaštiti.
Međutim, često su veoma marljivi u dovođenju dece kod lekara, objasnio je Vejnrajt. Klinika za dve generacije koristi posete dece nudeći mamama primarnu negu u isto vreme.
Ipak, očevi su često bili izostavljeni iz ovog procesa. Članovi tima klinike počeli su da ćaskaju sa očevima da vide kako su. Vejnrajt je rekao da često čuju komentare poput: „Zaista sam pod stresom, ali ne želim da moja partnerka zna jer sam ovde da je podržim. Ova studija je nastala iz tih razgovora.
Ti razgovori su takođe podstakli veći istraživački projekat kojim je Vejnrajt počeo da uči više o iskustvima očeva, posebno u vezi sa njihovim mentalnim i fizičkim zdravljem. Možda posete dobrog beba nisu jedino mesto za kontakt sa tatama, rekao je, pa je počeo da razgovara i sa budućim očevima u čekaonici za akušerstvo. On takođe traži da se tate pregledaju na stanja kao što je visok krvni pritisak tokom ovih razgovora.
Medicinski svet se bori da se poveže sa mladićima, koji često nisu željni da odu kod doktora, rekao je Vejnrajt, tako da im dopiranje dok ulaze u očinstvo predstavlja važnu priliku. U stvari, neki od muškaraca u studiji o postporođajnoj depresiji koji nisu imali lekara primarne zdravstvene zaštite sada se obraćaju Vejnrajtu radi medicinske nege, a drugi su tražili usluge mentalnog zdravlja.
Sveobuhvatni cilj ovog istraživanja je da se bolje razume kako da se pomogne muškarcima da ostanu zdravi tako da i njihovi odnosi i porodice budu zdravi, objasnio je Vejnrajt.
„Kako da im pokažemo da je važno da se brinete o sebi zbog svoje bebe, zbog svog partnera i zbog sebe?“ rekao je.
