Depresija i kardiovaskularne bolesti (KVB) predstavljaju ozbiljnu zabrinutost za javno zdravlje. Otprilike 280 miliona ljudi širom sveta ima depresiju, dok 620 miliona ljudi ima KVB.
Još od 90-ih godina prošlog veka poznato je da su ove dve bolesti na neki način povezane. Na primer, ljudi sa depresijom imaju veći rizik od KVB, dok efikasan rani tretman depresije smanjuje rizik od naknadnog razvoja KVB za polovinu. Nasuprot tome, ljudi sa KVB takođe imaju tendenciju da imaju depresiju. Iz ovih razloga, Američko udruženje za srce (AHA) savetuje da se tinejdžeri sa depresijom prate zbog KVB.
Ono što još nije bilo poznato je šta uzrokuje ovu očiglednu povezanost između dve bolesti. Deo odgovora verovatno leži u faktorima načina života koji su uobičajeni kod pacijenata sa depresijom i koji povećavaju rizik od KVB, kao što su pušenje, zloupotreba alkohola, nedostatak vežbanja i loša ishrana. Ali takođe je moguće da obe bolesti mogu biti povezane na dubljem nivou, kroz zajedničke razvojne puteve.
Naučnici su sada pokazali da depresija i KVB zaista dele deo svojih razvojnih programa, jer imaju bar jedan zajednički funkcionalni genski modul. Ovaj rezultat, objavljen u Frontiers in Psychiatry, pruža nove markere za depresiju i KVB, i na kraju bi mogao pomoći istraživačima da pronađu lekove za obe bolesti.
„Pogledali smo profil ekspresije gena u krvi ljudi sa depresijom i KVB i pronašli 256 gena u jednom genskom modulu čija ekspresija na nivoima višim ili nižim od proseka dovodi ljude u veći rizik od obe bolesti“, rekao je prvi autor dr Biniša. H Mishra, postdoktorski istraživač na Univerzitetu Tampere u Finskoj.
Autori definišu genski modul kao grupu gena sa sličnim obrascima ekspresije u različitim uslovima i stoga je verovatno da su funkcionalno povezani.
Mishra i kolege proučavali su podatke o ekspresiji gena u krvi 899 žena i muškaraca između 34 i 49 godina koji su učestvovali u studiji Mladi Finci, jednoj od najvećih studija kardiovaskularnih faktora rizika od detinjstva do odraslog doba do sada. Studija Mladi Finci počela je 1980. godine sa kohortom od skoro 4.000 dece i adolescenata, tada između tri i 18 godina, nasumično odabranih iz pet gradova u Finskoj. Od tada se prati zdravlje ovih učesnika.
Finska ima najveću procenjenu incidencu mentalnih poremećaja u EU i deveta je zemlja na svetu po učestalosti depresije. Nasuprot tome, zemlja ima relativno nisku prevalenciju KVB, svrstavajući se u zadnjih 20% širom sveta za ovu klasu bolesti.
2011. godine, istraživači koji su vodili studiju Mladi Finci testirali su učesnike na simptome depresije pomoću isprobanog upitnika: Bekov inventar depresije (BDI-II), čiji se rezultat povećava sa težim simptomima. Takođe su ih testirali na rizik od razvoja KVB kroz AHA-in rezultat „idealnog kardiovaskularnog zdravlja“, na skali od nule (najveći rizik) do sedam (najniži rizik). Tim je dalje analizirao ove podatke za ovu studiju.
U 2011. je takođe uzeta puna krv od svakog učesnika, a Mishra i kolege su analizirali ove uzorke najsavremenijim metodama ekspresije gena.
Koristili su naprednu statistiku da identifikuju 22 različita genska modula, od kojih je samo jedan bio povezan sa visokim rezultatom za simptome depresije i niskim rezultatom za kardiovaskularno zdravlje.
„Poznato je da su prva tri gena iz ovog genskog modula povezana sa neurodegenerativnim bolestima, bipolarnim poremećajem i depresijom. Sada smo pokazali da su povezani i sa lošim kardiovaskularnim zdravljem“, rekao je Mišra.
Ovi geni su uključeni u biološke procese, kao što je zapaljenje, koji su uključeni u patogenezu depresije i kardiovaskularnih bolesti. Ovo pomaže da se objasni zašto se obe bolesti često javljaju zajedno.
Pokazalo se da su drugi geni u zajedničkom modulu uključeni u bolesti mozga kao što su Alchajmerova, Parkinsonova i Hantingtonova bolest.
„Možemo da koristimo gene u ovom modulu kao biomarkere za depresiju i kardiovaskularne bolesti. Na kraju krajeva, ovi biomarkeri mogu olakšati razvoj preventivnih strategija dvostruke namene za obe bolesti“, rekao je Mišra.
