Istraživanje koje je vodio Bejlor koledž medicine pokazalo je da nova terapija značajno smanjuje nivoe triglicerida kod osoba sa mešovitom hiperlipidemijom – povišenim nivoima triglicerida i holesterola.
Rezultati, objavljeni u najnovijem izdanju New England Journal of Medicine, pokazuju kako lek plozasiran deluje tako što cilja na ApoC3, koji je ključni regulator lipoproteinskih čestica koje nose ostatke triglicerida i holesterola u odnosu na ukupne nivoe LDL holesterola.
„Ovo je priča o povišenim trigliceridima, koji i dalje predstavljaju problem kod mnogih pojedinaca koje vidim u svojoj praksi“, rekla je dr Kristi Balantajn, profesorka medicine i šefica kardiovaskularnih istraživanja u Bejloru.
„Dok su statini veoma efikasni u lečenju visokog holesterola, posebno LDL holesterola, još uvek ima mnogo ljudi koji imaju uporno visoke trigliceride. Pokazalo se da varijante u specifičnim genima podižu trigliceride i identifikacija ovih gena je dovela do novih ciljeva i terapija, kao što je terapijski lek koji proučavamo u ovom trenutnom ispitivanju, plozasiran.“
Plozasiran je RNK interferentni lek koji cilja na specifične RNK molekule u telu koji su odgovorni za proizvodnju APOC3, ključnog regulatora metabolizma lipoproteina bogatog trigliceridima. Visoki nivoi APOC3, uzrokovani genetikom ili metaboličkim faktorima kao što su ishrana, gojaznost i dijabetes, usporavaju razgradnju triglicerida i, zauzvrat, mogu dovesti do kardiovaskularnih bolesti.
Istraživači iz Bejlora, zajedno sa Borbania Prakis, Vallei Clinical Trials, Arrovhead Pharmaceuticals i Univerzitetom Stanford, pratili su 324 učesnika u ispitivanju MUIR tokom 48 nedelja. Neki su nasumično raspoređeni da primaju plozasiran ili placebo. Od onih koji su primali lek, podgrupama su date različite doze.
Nakon 24 nedelje, oni koji su uzimali lek imali su smanjene nivoe triglicerida i drugih aterogenih lipida i lipoproteina, koji su se održavali tokom 48-nedeljnog ispitivanja.
„Ovo je ispitivanje faze II; bili smo fokusirani na pronalaženje najefikasnije doze. Veće doze su uticale na nivoe glukoze kod nekih učesnika, ali smo uspeli da pronađemo prave količine sa efikasnošću na trigliceride i druge lipide sa malo neželjenih efekata“, rekao je Balantajn, koji je takođe član Teksaškog instituta za srce.
Još jedno značajno zapažanje je da su efekti leka i dalje bili očigledni do 36 nedelja nakon poslednje doze.
„Ovi rezultati nam pokazuju da se krećemo u pravom smeru i potrebno je više kliničkih studija u većem programu faze 3 da bi se ova terapija stavila na javnu upotrebu“, rekao je Balantajn.
