Sve veći obim nedavnih istraživanja pokazao je da očevi, zajedno sa svojim partnerkama, mogu razviti postporođajnu depresiju. Većina stručnjaka procenjuje da će oko 10% tata doživeti ovo stanje, dok će oko 14% mama.
Sada, nova pilot studija Univerziteta Ilinois u Čikagu sugeriše da bi muškarce trebalo rutinski pregledati na PPD. To je deo rastućeg pritiska da se promeni dijalog oko mentalnog zdravlja muškaraca, nudeći snažniji tok podrške za celu porodičnu jedinicu.
„Za mene je zaslepljujuće očigledno da smo stvorili ove silose za negu rodova, i to je dovelo do isključenja očeva iz ovog vremena“, rekao je Sem Vejnrajt, glavni autor studije i docent interne medicine i pedijatrije. na UIC-u.
Do poslednjih decenija, PPD je bio povezan samo sa ženama, koje su podvrgnute jasnijim fizičkim i hormonalnim promenama tokom postnatalnog perioda. Lečenje višemesečne depresivne epizode obično podrazumeva savetovanje ili antidepresive. U avgustu je FDA takođe odobrila prvi oralni lek ove vrste za specifično lečenje PPD.
Ali muškarci su daleko od toga da su imuni na emocionalni napor da postanu novi roditelji. Istraživanja su pokazala da očevi mogu čak da dožive pad nivoa testerona nakon rođenja deteta, što je povezano sa promenama raspoloženja. Početak PPD kod oca obično počinje tri do šest meseci nakon porođajnog perioda.
PPD kod očeva je takođe faktor rizika za pogoršanje kvaliteta života i razvojne i relacijske povrede u porodicama, prema studiji.
„Mnogo puta se očevi osećaju preplavljenim novim iskustvom“, rekao je Šihan Fišer, psiholog u Northvestern Memorial Hospital. „Pokušavaju da shvate kako da se prilagode, ali nemaju nacrt kako da budu otac.
Studija je anketirala 24 nova oca i otkrila da je 30% pozitivno na PPD. Vejnrajt sumnja da je taj broj veći od proseka jer je 87% učesnika identifikovano kao pripadnici rasne ili etničke manjinske grupe, što može dovesti do toga da pacijenti budu predisponirani na probleme mentalnog zdravlja zbog institucionalizovanih ekonomskih dispariteta.
Redovni skrining muškaraca na pregledima beba mogao bi da spreči ovo stanje, rekao je Vejnrajt.
„Za mene se radi o tome da zauzmem stav i kažem muškarcima: „Vi ste važni, vaše zdravlje je važno“, a ne samo zato što je to neki zdravstveni cilj majke“, rekao je on.
Ranije se Vejnrajtov rad fokusirao prvenstveno na zdravlje žena. Klinika za dve generacije UI, koja je sprovela studiju, nudi jednokratnu postporođajnu negu za majke i pedijatrijske preglede. Ona prvenstveno služi ekonomski marginalizovanim zajednicama boja.
Ali osoblje klinike je ubrzo osetilo da su očevi ostavljeni, uprkos tome što je njihovo blagostanje od vitalnog značaja za opšte zdravlje porodice. Generalno, jedini razgovori koji se tiču oca bebe na pregledima okružuju zlostavljanje u porodici, kaže Vejnrajt.
„Ogromna većina muškaraca nikada neće učiniti ništa osim voljeti svoju partnerku i svoje dete, čak i ako nisu u braku“, rekao je on. „To je kao da stav našeg sistema pretpostavlja da su muškarci izvor nasilja i ne mnogo više.
Očevi koji su učestvovali u studiji bili su od jednog do 15 meseci nakon porođaja. Istraživači su pregledali očeve pomoću upitnika na skali postnatalne depresije u Edinburgu, koji se koristi kod majki.
Socijalni radnici su takođe intervjuisali tate, od kojih su mnogi bili mladi roditelji koji su se plašili da im nedostaju odgovarajuće roditeljske veštine. Većina je iskusila značajan nedostatak sna i primetila jak osećaj umora. Nekoliko je reklo da je zahtev za pružanjem ekonomske podrške u sukobu sa željom da se podrže povećane potrebe majke i bebe.
„Oni su zaista fokusirani na to da se uvere da je ona u redu, i stoga zapravo imaju tendenciju da zanemare sopstvenu dobrobit i svoje mentalno zdravlje“, rekao je Fišer.
Muškarci su generalno manje skloni da traže pomoć za probleme mentalnog zdravlja, kaže Amanda Atkins, terapeut iz Čikaga sertifikovan za perinatalno mentalno zdravlje. Iako ona često radi sa majkama sa PPD, tate sa ovim stanjem retko traže lečenje u njenoj ordinaciji. Stigme koje okružuju zdravlje muškaraca mogu poslužiti kao odvraćanje, rekla je ona.
„Mislim da se čovek često oseća kao da nema mesta da se oseća depresivno“, rekao je Atkins. „Mislim da je to mesto gde vidimo da muškarci samo guraju dole i govore: ‘Moram da budem jak’.“
Takođe se smatra da se PPD različito manifestuje kod muškaraca, kod kojih je veća verovatnoća da će doživeti razdražljivost i agresiju. Jedno istraživanje je pokazalo da je manje verovatno da će depresivni očevi čitati svom detetu od godinu dana i da će ga verovatnije udariti. Stručnjaci kažu da bi pravi broj očeva sa PPD mogao biti veći od 10% zbog različitih simptoma.
„Mislim da ako možemo samo da normalizujemo (PPD) više kao društvo, bićemo više usklađeni sa tim“, rekao je Atkins.
Za Vejnrajta, studija ilustruje potrebu za radikalnom promenom u zdravstvenoj zaštiti, gde su očevi aktivno uključeni tokom pregleda nakon porođaja. Sistem na jednom mestu kao što je Klinika dve generacije mogao bi da obezbedi da cela porodična jedinica dobije dovoljnu podršku.
PPD skrining takođe služi kao prilika za povezivanje sa mladićima o drugim aspektima njihovog zdravlja, rekao je Vejnrajt. Više od polovine učesnika nije imalo lekara primarne zdravstvene zaštite pre studije. Nakon toga, dve su zatražile usluge mentalnog zdravlja, a tri su uspostavile novu primarnu zaštitu kod lekara.
„Tate su suštinski deo života dece, života porodice, i važni su zbog njih samih. I ovo je vreme kada možete da ih dosegnete“, rekao je Vejnrajt.
