Potencijal ptičjeg gripa da skoči sa ptica na krave i na ljude izaziva neke naučnike veliku zabrinutost.
Upravo taj scenario se već dva puta dogodio u Sjedinjenim Državama od proleća 2024. godine – kada su prve krave u zemlji počele da obolevaju od visoko patogenog ptičjeg gripa (HPAI).
Istraživači sa Državnog univerziteta u Ajovi su sada vodili studiju na dve muzne krave u Teksasu koje su bile zaražene sojem H5N1 kako bi bolje razumeli kako je došlo do ove transmisije.
U respiratornom tkivu i mlečnim žlezdama obe zaražene krave, tim je pronašao receptore koje koristi čitav niz sojeva gripa, uključujući i one koji potiču od ptica, svinja, pa čak i ljudi.
Sa svim tim receptorima koji se druže zajedno, moguće je da, ako virus inficira ćeliju, može da „nauči njene tajne“ i mutira da se veže i za druge receptore na ćeliji, kao što su oni koji se obično nalaze kod ljudi.
Dok je ptičji grip smrtonosan među pticama, čini se da izaziva oštar, kratkotrajan i nesmrtonosni pad proizvodnje mleka kada zarazi krave. Mlečne krave u SAD prve su potvrđene zaražene krave širom sveta, a stručnjaci još uvek ne znaju kako se virus, koji je evoluirao da bi zarazio ptice, širi sa krave na kravu.
Nova studija ukazuje na proces muže kao mehanizam širenja. On identifikuje receptore pogodne za H5N1 u mlečnim žlezdama krava, što pomaže da se objasni neobičan uticaj virusa na mleko životinja.
Radnici mlekare kažu da mleko izgleda gusto i promenjeno kada je krava zaražena, a ako je mleko sirovo i nepasterizovano, naučnici sumnjaju da je to izvor prenosa za druge sisare, uključujući i nas.
Visoki nivoi virusa H5N1 pronađeni su u kontaminiranom kravljem mleku, prema zvaničnicima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Međutim, primećuju, „sporadične ljudske infekcije bez stalnog širenja neće promeniti procenu rizika CDC-a za opštu javnost SAD, za koju CDC smatra da je niska.
Srećom, dva radnika mlekare u SAD koji su zarazili virus H5N1 od krava muzara doživeli su samo manje simptome i oporavili se bez inficiranja bilo koga drugog, ali je patogen koji ih je zarazio pokazao znake adaptacije na tela sisara kada su ga naučnici analizirali.
Ne zna se da li su se te adaptacije dogodile kod muznih krava ili kod radnika mlekare, ali naučnici u državi Ajova žele da saznaju više.
Poznato je da virusi gripa A, poput H5N1, inficiraju ćelije preko receptora napravljenih od sijaličnih kiselina. Oni virusni sojevi koji su evoluirali da zaraze ptice preferiraju određene receptore sijalične kiseline u poređenju sa onima koji su evoluirali da zaraze sisare. Čak i do nivoa vrste, virusi gripa A su prilično specifični u pogledu mesta na koje se vezuju za ćelije.
Istraživači sa Državnog univerziteta Ajove i Univerziteta Džordžije zabrinuti su zbog ekspresije i distribucije sijalinskih kiselina koje su pronašli u respiratornom traktu i mlečnim žlezdama krava zaraženih H5N1.
Čini se da su obe lokacije podložne ptičjem gripu i pokazuju znake mogućeg umnožavanja virusa.
Poput koronavirusa, virus gripa je „inherentno sklon greškama“, pišu autori, dodajući da „infekcija novih vrsta domaćina daje virusu dodatne mogućnosti da se replicira i naknadno mutira kako bi se bolje prilagodio novim domaćinima“.
„Širenje [virusa gripa A] na tkiva izvan respiratornog trakta je retkost“, piše tim istraživača.
Oni misle da je moguće da bi blago kiselo okruženje u mlečnoj žlezdi krava, zajedno sa prisustvom receptora sijalične kiseline, moglo da predisponira krave za infekciju H5N1.
Ove hipoteze treba dalje proučavati, ali nalazi podvlače „hitnu potrebu“ da se razume kako virus ptičjeg gripa inficira toliko mnogo vrsta sisara.
Takođe je važan podsetnik potrošačima da uvek piju pasterizovano mleko.
