Studija je pokazala da skoro 40% onih koji su prepoznali gubitak sluha nije obavestilo lekara ili medicinsku sestru. Međutim, ovo može dovesti do socijalne izolacije, depresije i smanjenog kvaliteta života, sa nelečenim gubitkom sluha koji je povezan sa povećanim rizikom od demencije, padova i drugih zdravstvenih problema.
Nova studija, objavljena u International Journal of Audiologi, otkriva alarmantne razmere nerešenog gubitka sluha među starijim odraslim osobama u Engleskoj, posebno kod žena, penzionera, onih sa inostranim obrazovanjem, nižeg obrazovanja, pušača i alkoholičara – za koje je manja verovatnoća da će izvesti svoja iskustva.
Studija koju je sproveo tim stručnjaka na čelu sa istraživačem sa Univerziteta u Liverpulu, koristila je podatke engleske longitudinalne studije starenja (ELSA), nacionalno reprezentativne baze podataka o engleskoj populaciji od 50 i više godina.
Dr Dalija Cimpida, predavač na Odseku za javno zdravlje, politiku i sisteme na Univerzitetu u Liverpulu, koji je vodio studiju, rekao je: „Ne možemo sebi priuštiti da ignorišemo uticaj gubitka sluha na pojedince i društvo. Moramo da podignemo svest o rizike povezane sa gubitkom sluha i preduzeti mere za sprečavanje, identifikovanje što je ranije moguće i efikasno upravljanje njime. Ovo uključuje ulaganje u istraživanje o zdravlju sluha i medicinsko obrazovanje, kao i politike i intervencije javnog zdravlja koje promovišu zdravlje sluha.“
Međutim, za one koji su prepoznali i prijavili svoj gubitak sluha i bili upućeni na lečenje gubitka sluha, značajan procenat (78,9%) je izrazio spremnost da pokuša da koristi slušna pomagala.
Nalazi studije naglašavaju potrebu za većom svjesnošću o važnosti rješavanja problema gubitka sluha i pristupa liječenju, posebno za one za koje je manje vjerovatno da će prijaviti svoje poteškoće sa sluhom.
Dr Saima Rajasingam, viši predavač audioologije na Univerzitetu Anglia Ruskin i koautor studije, dodao je: „Velika spremnost da isprobaju slušne aparate među onima koji su prijavili svoje poteškoće sa sluhom naglašava važnost pružanja pristupa slušnim pomagalima i rješavanja bilo kakvih problema. potencijalne prepreke njihovoj upotrebi za poboljšanje slušnih ishoda za pacijente.“
Nalazi studije su takođe otkrili da skoro jedna petina pacijenata koji su prijavili gubitak sluha lekaru primarne zdravstvene zaštite nije upućena na dalju procenu sluha u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao što su preporučili Kraljevski koledž lekara opšte prakse (RCGP) i Klinički vodič Nacionalnog instituta za zdravlje i negu (NICE).
Dr Maria Panagioti, koautor studije i viši predavač na NIHR školi za istraživanje primarne zdravstvene zaštite na Univerzitetu u Mančesteru, rekla je: „Neuspeh u upućivanju pacijenata može dovesti do odloženog lečenja za one kojima je potrebna i naglašava važnost poboljšanja putevi upućivanja između službi primarne i sekundarne zaštite kako bi se osiguralo da pacijenti dobiju preporučenu visokokvalitetnu negu.“
Dr Helen Henshav, glavni istraživač u Nacionalnom institutu za istraživanje zdravlja i nege (NIHR) Notingemski biomedicinski istraživački centar na Univerzitetu u Notingemu zaključila je: „Nalazi studije sugerišu da postoji potreba da se razviju intervencije koje imaju za cilj da poboljšaju i priznanje. i prijavljivanje gubitka sluha od strane pojedinaca i pružalaca primarne zdravstvene zaštite. Rešavanjem prepreka koje se mogu sprečiti u pristupu zdravstvenoj zaštiti sluha, možemo poboljšati ishode pacijenata i pomoći u smanjenju tereta nelečenog gubitka sluha.“
Na Svetski dan sluha 2023. Svetska zdravstvena organizacija je objavila novi priručnik za obuku o primarnoj nezi uha i sluha. Ovde ističu važnost davanja prioriteta zdravlju sluha kao pitanja javnog zdravlja i integrisanja nege uha i sluha u okviru primarne zdravstvene zaštite, kao suštinske komponente univerzalne zdravstvene pokrivenosti.
