Creva su izložena značajnom trošenju tokom svakodnevnog procesa varenja, što zahteva stalno obnavljanje njihove unutrašnje obloge. Ovo istraživanje otkriva ključne puteve koji razlikuju zdravu regeneraciju crevnog tkiva od nekontrolisanog rasta tumora.
Tim naučnika sa Instituta Karolinska u Švedskoj je identifikovao molekul koji ima dvostruku ulogu – obnavlja oštećeno crevno tkivo i suzbija rast tumora, pružajući perspektivno sredstvo u borbi protiv bolesti. Ovaj molekul, poznat kao receptor Ks jetre (LKSR), može otvoriti nove mogućnosti za lečenje inflamatornih bolesti creva (IBD) i za zaustavljanje kolorektalnog karcinoma.
Postoje značajne povezanosti između ovih zdravstvenih stanja. Lečenje IBD-a koje podstiče regeneraciju tkiva može istovremeno podstaći rast kancerogenih ćelija, dok terapije za karcinom creva često oštećuju crevnu oblogu. Biolog matičnih ćelija, Srustidhar Das, ističe da je izazovno promovisati regeneraciju tkiva bez rizika od potencijalnog rasta tumora, jer ćelije raka mogu da iskoriste prirodne procese zarastanja i nekontrolisano se razmnožavaju.
Ovaj molekul je identifikovan tokom istraživanja novih tretmana za IBD. Naučnici su primetili aktivaciju specifičnih gena tokom procesa popravke creva kod miševa, gena koje reguliše LKSR protein i pokreće regeneraciju ćelija. Kroz precizne genetske analize, uključujući mapiranje RNK baza podataka i prostornu analizu gena u crevnim ćelijama, istraživači su razumeli kako LKSR deluje. Korišćenjem 3D uzoraka organoida, smanjenih verzija ljudskog tkiva, proučavali su efekte ovog proteina u laboratorijskim uslovima.
Analize su pokazale da LKSR funkcioniše kao biološki prekidač, aktivirajući proizvodnju amfiregulina koji pomaže u rastu novih ćelija creva. Kada se suoči sa kancerogenim procesima, ovaj molekul pomaže imunološkom sistemu da ograniči širenje tumora. Imunolog Eduardo J. Viljablanka s Instituta Karolinska ističe značaj otkrića ove dvostruke funkcije molekula i poziva na dalja istraživanja o kontroli tumora.
Pacijentima sa IBD-om, uključujući one sa Kronovom bolešću ili ulceroznim kolitisom, često se propisuju imunosupresivi za smanjenje upale uzrokovane preteranom reakcijom imunog sistema. Međutim, ovi lekovi nisu efikasni kod svih pacijenata i mogu imati nepoželjne efekte. Naučnici se nadaju da će dalja istraživanja LKSR-a poboljšati personalizovane terapije, iako razvoj novih lekova zahteva dodatno vreme.
Studija koja je detaljno istražila ulogu LKSR-a objavljena je u časopisu Nature.
