Studija objavljena u JAMA Netvork Open od strane međunarodne grupe istraživača pruža najnovije podatke o efikasnosti lečenja pacijenata sa karcinomom pankreasa hemoterapijom (sa ili bez terapije zračenjem) pre operacije za uklanjanje tumora. Studija se posebno fokusira na pacijente sa adenokarcinomom pankreasa.
Istraživanje je pokazalo da nakon lečenja i operacije, skoro pet odsto pacijenata nije imalo detektivne ćelije raka u predelu gde je tumor bio, čime je postignut patološki potpuni odgovor (pCR).
„PCR znači da je rak izuzetno dobro reagovao na lečenje, ne ostavljajući nikakve dokaze o raku u pregledanom području. Iako pCR ne znači da je neko izlečen, pacijenti koji imaju pCR imaju tendenciju da žive duže“, rekao je stariji autor ovog lista Marko Del Chiaro, MD, Ph.D., šef odeljenja za hiruršku onkologiju u CU Cancer Center na Medicinskom kampusu Univerziteta Kolorado Anschutz.
Studija je otkrila da su oni sa pCR-om imali petogodišnju stopu preživljavanja od 63%, dok su oni bez njega imali stopu od samo 30%. To znači da se stopa preživljavanja udvostručuje sa pCR. Ovi rezultati su korisni za informisanje pacijenata nakon operacije, pružajući informacije o njihovoj prognozi.
„Ovo povećanje je velika stvar za bolest kao što je rak pankreasa, gde su se napredak i tretmani postepeno poboljšavali tokom godina, ali je i dalje mnogo niži od drugih karcinoma“, dodaje Del Kjaro.
U radu se takođe detaljno govori o faktorima koji doprinose pCR-u.
Istraživači su procenili skoro 1.760 pacijenata sa lokalizovanim adenokarcinomom pankreasa dokazanim patologijom koji su bili podvrgnuti resekciji nakon dva ili više ciklusa hemoterapije (sa ili bez radioterapije) u 19 centara iz osam zemalja i tri kontinenta.
Pronašli su nekoliko faktora povezanih sa postizanjem pCR-a, uključujući specifične režime hemoterapije korišćene pre operacije, terapiju zračenjem i način na koji je rak reagovao na lečenje na osnovu njegove anatomije i biologije.
„Naš krajnji cilj je da poboljšamo izbor tretmana za pacijente i poboljšamo prognostičku tačnost. Nadamo se da će ovaj istraživački rad pomoći onkolozima da shvate prediktore koji povećavaju verovatnoću pacijenata da postignu pCR i poboljšaju preživljavanje, uključujući biološke faktore koji stvaraju tumor povoljnije za operaciju“, rekao je prvi autor Thomas Stoop, MD, koji radi u medicinskom centru Univerziteta u Amsterdamu i bivši naučni saradnik na medicinskom kampusu CU Anschutz u oblasti hirurgije raka pankreasa.
Nalazi sugerišu da bi prilagođavanje tretmana zasnovano na ovim faktorima moglo biti od koristi. Međutim, oni primećuju da se ovi faktori mogu primeniti samo na neke pacijente ujednačeno. Na primer, dok je jedan metod lečenja (SBRT) bio povezan sa postizanjem pCR-a, nije bio povezan sa povećanjem ukupne stope preživljavanja.
Ovo naglašava složenost odluka o lečenju i potrebu za daljim istraživanjem kako bi se potvrdili ovi nalazi i razumela njihova šira primena u različitim populacijama pacijenata.
„Iako postoji mnogo složenosti u razumevanju i poboljšanju tretmana za rak pankreasa, nadam se budućnosti i ova studija je deo razloga zašto. Istraživači koji rade zajedno širom sveta kako bi pružili detaljnije podatke jačaju našu sposobnost kao lekara i istraživače da obezbede bolje planove lečenja i otkrića kako bi pomogli našim pacijentima“, rekao je Del Kjaro.
