Krpelji su odgovorni za širenje preko 25 bolesti ljudi i životinja. Iako ste možda upoznati sa nekim od njih — kao što je lajmska bolest — postoje mnoge druge za koje verovatno nikada niste čuli, uključujući neke koje su otkrivene tek u poslednjih nekoliko godina, kao što je virus močvarnih staništa.
U novoj studiji slučaja, istraživači u Kini objavili su detalje o virusu močvarnih staništa. Prvi put je identifikovan 2019. godine, nakon što je pacijent koji je ugrizao krpelj tokom posete močvarnom parku u Unutrašnjoj Mongoliji primljen u bolnicu sa simptomima groznice, glavobolje i povraćanja koji su napredovali do višestruke disfunkcije organa.
Da bi razumeli uzrok bolesti pacijenta, istraživači su sekvencirali genetski materijal ekstrahovan iz uzorka krvi kako bi pronašli virus odgovoran za bolest. Pronašli su ranije nepoznat virus — bliskog rođaka drugih virusa koji se prenose krpeljima, uključujući opasnu krimsko-kongo hemoragijsku groznicu, koja ima stopu smrtnosti od 30%. Virus močvarnih područja je član roda ortonairovirusa u porodici Nairoviridae.
Istraživački tim je zatim pregledao druge pacijente iz cele severoistočne Kine koji su razvili akutnu groznicu u roku od mesec dana od ujeda krpelja. To ih je dovelo do toga da su identifikovali još 17 slučajeva infekcije virusom močvarnih područja – potvrđujući da je virus dobro uspostavljen u regionu.
Zatim je tim sproveo veliko ekološko istraživanje kako bi razumeo izvor virusa močvarnih staništa. Oni su posmatrali krpelje, kao i stoku i divlje životinje koje žive u regionu, jer životinje često igraju važnu ulogu u širenju patogena koje prenose krpelji. Otkrili su da su neke ovce, svinje i konji zaraženi, što sugeriše da bi stoka mogla biti rezervoar virusa močvarnih staništa.
Do sada je virus močvarnih područja pronađen samo u severoistočnoj Kini. Međutim, vrsta krpelja koja je umešana u njegovo prenošenje ima mnogo širu distribuciju širom Evrope i Azije, tako da je verovatno da je virus daleko rasprostranjeniji. Istraživanja krpelja i stoke, pa čak i pacijenata sa neobjašnjivom temperaturom, drugde u Aziji i Evropi mogu to da potvrde.
Pa zašto se čini da trenutno nalazimo mnogo novih bolesti koje prenose krpelji?
Prvo, mnoge bolesti koje prenose krpelji imaju nespecifične simptome kao što su groznica, glavobolja i umor, zbog čega se lako mogu zameniti sa drugim uobičajenim bolestima. Štaviše, bolesti koje prenose krpelji nisu zarazne, tako da se ne javljaju u dramatičnim epidemijama poput COVID-a ili gripa.
Uzete zajedno, ove karakteristike otežavaju prvi put uočavanje bolesti koju prenose krpelji. Međutim, nove tehnike genetskog sekvenciranja, uključujući onu koja se koristi za identifikaciju virusa močvarnog područja, olakšale su uočavanje novih patogena.
Drugo, čak i ako se kod pacijenta otkrije novi patogen, njegovo povezivanje sa krpeljima nije uvek jednostavno. Mnoge ljude ujedu krpelji bez znanja.
Nehranjeni krpelji su mali i često se pričvršćuju za našu kožu na mestima koja je teško proveriti, kao što su zadnji deo naših nogu. Takođe, mi ne „osećamo“ ubod krpelja na isti način kao što biste vi, recimo, ubod komarca. Toliko pacijenata sa bolešću koju prenose krpelji ne sećaju se ujeda.
Osim toga, za mnoge bolesti koje prenose krpelji, početak simptoma može biti odložen, tako da njihovo povezivanje sa ubodom krpelja nije očigledan korak. Na primer, simptomi lajmske bolesti obično se pojavljuju tri do deset nedelja nakon ujeda.
Treće, medicinska svest o bolestima koje prenose krpelji – posebno onim koje se pojavljuju ili su retke – je nejednaka i u mnogim delovima sveta resursi potrebni za njihovo dijagnostikovanje često jednostavno ne postoje.
Ovi nedostaci odražavaju činjenicu da je većina patogena koje prenose krpelji opisana tek relativno nedavno. Čak ni uzrok lajmske bolesti nije bio shvaćen sve do ranih 1980-ih. Dakle, naučno i medicinsko razumevanje bolesti koje prenose krpelji još uvek nije tako dobro utvrđeno kao za mnoge druge zarazne bolesti.
Ovi faktori otežavaju utvrđivanje da li su bolesti koje prenose krpelji zaista u porastu ili samo treba da poboljšamo nadzor i dijagnozu.
Pored otkrivanja novih bolesti koje prenose krpelji, takođe vidimo da se menja distribucija utvrđenih bolesti koje prenose krpelji. Postoji nekoliko razloga zašto se to dešava, među kojima su klimatske promene.
Na aktivnost krpelja snažno utiču temperatura i vlažnost, tako da promene klime mogu uticati na to kada su krpelji aktivni i stvoriti uslove koji omogućavaju krpeljima da napreduju u oblastima koje ranije nisu bile pogodne za njih.
Ovo se može desiti sa virusom krpeljnog encefalitisa. Ovaj virus je istorijski viđen samo u delovima Azije i centralne i istočne Evrope, ali slučajevi su nedavno prijavljeni u Holandiji i Velikoj Britaniji, što je zabrinjavajuće s obzirom da smo ranije pretpostavili da klima u Velikoj Britaniji nije pogodna za ovaj virus.
U umerenim delovima severne hemisfere, lajmska bolest ostaje daleko najčešća bolest koju prenose krpelji. Međutim, sve češće se prijavljuju i druge bolesti. Ljudska anaplazmoza postaje sve češća u SAD, a slučajevi krimsko-kongo hemoragične groznice su u porastu u južnoj i istočnoj Evropi.
Da biste se zaštitili od bolesti koje prenose krpelji, trebalo bi da nosite dugačke pantalone i koristite sprejeve za odbijanje kada planinarite i kampujete u travnatim i šumovitim predelima. Pažljivo proverite sebe (i svog psa) na krpelje kada dođete kući.
Ako ste ugrizeni, što je pre moguće pažljivo uklonite krpelja kako biste izbegli da se delovi krpelja zaglave u vašoj koži. Ako dobijete osip, temperaturu ili simptome slične gripu, idite kod svog lekara opšte prakse i recite mu o ujedu.
