Hormonska terapija je uobičajena upotreba kada žene razviju bolne fibroide materice, ali istraživači navode da se usmeravaju na nove načine lečenja.
Tim Univerziteta u Sinsinatiju otkrio je da ćelije fibroida reaguju na fizički napor drugačije od ćelija materice oko njih. To je važno, rekla je istraživačica Stejsi Šut, jer lečenje ima za cilj da cilja tumor bez uticaja na tkivo oko njega.
Fibroidi su česti: Skoro 8 od 10 žena razvije nekancerozne tumore materice tokom svog života. Iako obično nisu opasne po život, mogu izazvati jako krvarenje i bol može biti intenzivan.
Lečenje fibroida je često invazivno, skupo i može dovesti do neplodnosti, ističu istraživači u univerzitetskom saopštenju.
„Jedna od devet žena će imati histerektomiju tokom svog života. A jedna trećina do polovina njih je [zbog] mioma materice“, rekao je Schutte, docent biomedicinskog inženjerstva i koautor nedavno objavljene studije u časopisu F&S Science.
Koautor studije Andreja Moset Zupan, naučni saradnik u Šuteovoj laboratoriji, rekla je da istraživači traže nehormonske tretmane fibroida.
„To je još jedna opcija koju bismo mogli da iskoristimo da očuvamo plodnost žena koje i dalje žele da zatrudne“, objasnila je ona u saopštenju univerziteta.
Telo žene oslobađa estrogen i progesteron tokom svakog menstrualnog ciklusa. Ovi hormoni podstiču tkivo koje oblaže matericu da se zgusne u slučaju moguće trudnoće, ali takođe mogu da podstaknu rast fibroida.
Šut je primetila da ćelije takođe mogu da reaguju na fizički napor, i to je ono što je njen tim krenuo da istraži.
U njihovoj studiji, ćelije fibroida i ćelije materice uzgajane su u laboratoriji na pločama sa elastičnim dnom. Istraživači su zatim koristili vakuum za povlačenje i istezanje ćelija, oponašajući okruženje materice. Videli su razlike u načinu na koji ćelije drže svoj oblik.
„Otkrili smo da su ćelije fibroida osetljivije na naprezanje“, rekla je glavna autorka dr Rejčel Varvar sa Medicinskog koledža Univerziteta u Sinsinatiju. Ona je rekla da nalazi naglašavaju važnost uključivanja mehaničkog naprezanja, a ne samo hormona, u proučavanje ćelija mioma.
„Što smo više u stanju da oponašamo okruženje ovih ćelija u materici, to ćemo više razumeti patologiju ovih ćelija i onda možemo raditi na ciljanju anomalnih puteva u ćelijama fibroida“, dodao je Varvar.
Kada istraživači shvate patologiju, mogu da koriste 3D simulacije i modeliranje da saznaju više o tome kako se tumori razvijaju i najboljim načinima za njihovo lečenje. Sledeći korak: Kreiranje složenijih modela tumora.
„Zaista me raduje što mislim da možemo da pronađemo metu“, rekao je Šute.
Fibroidi predstavljaju veliki trošak zdravstvene zaštite, kažu istraživači, koji koštaju do 9 milijardi dolara godišnje samo u Sjedinjenim Državama.
