Iako je to jedan od najstarijih lekova koji se koriste za lečenje pacijenata sa inflamatornom bolešću creva (IBD) i efikasan tretman za udruženo stanje artritisa zvano spondiloartritis (SpA), mehanizam delovanja sulfasalazina je nejasan.
Sada su istraživači u Jill Roberts Centru za IBD i Jill Roberts Institutu za istraživanje IBD u Veill Cornell Medicine i NevIork-Presbiterian utvrdili da lijek djeluje modulirajući aktivnost grupe crijevnih bakterija koje su zastupljenije kod pacijenata čiji reagovao na lek.
Ovi nalazi rešavaju dugotrajno pitanje kako i zašto je sulfasalazin efikasan za neke ljude, ali ne za sve, i može dovesti do napretka u lečenju IBD.
U studiji objavljenoj u Cell Reports Medicine, istraživači su pregledali pacijente sa IBD-SpA lečenim sulfasalazinom i otkrili da je prisustvo crevne bakterije Faecalibacterium prausnitzii ključni faktor koji omogućava uspešne odgovore na lečenje. Utvrdili su da sulfasalazin deluje tako što reguliše proizvodnju butirata u ovoj bakteriji, molekula masne kiseline sa antiinflamatornim svojstvima.
„Ovi nalazi nude način da se identifikuju IBD-SpA pacijenti koji će verovatno reagovati na terapiju sulfasalazinom i takođe predlažu nove terapijske pristupe“, rekao je stariji autor studije dr Rendi Longman, direktor Jill Roberts Centra za IBD i vanredni profesor medicina u Veill Cornell Medicine i gastroenterolog u NevIork-Presbiterian/Veill Cornell Medical Center.
Koautorke su bile Svetlana Lima i Silvija Pires, obe postdoktorske istraživačke saradnice u laboratoriji Longman tokom studije.
Procenjuje se da više od 2 miliona Amerikanaca ima IBD, koji obuhvata dva različita poremećaja, ulcerozni kolitis i Kronovu bolest. Dostupni su različiti tretmani, ali njihova efikasnost je ograničena, u suštini zato što naučnici ne razumeju u potpunosti imunološke procese koji pokreću i održavaju IBD.
IBD često koegzistira sa SpA, a sulfasalazin smanjuje ili eliminiše simptome oba stanja kod mnogih od ovih pacijenata. Prethodne studije su sugerisale da deluje preko mikrobioma creva, iako precizan mehanizam nikada nije bio jasan.
Za studiju, Longman i njegov tim su procenili 22 pacijenta sa IBD-SpA u Jill Roberts centru za IBD koji su započinjali terapiju sulfasalazinom, u poređenju sa još 11 koji su održavani na standardnim terapijama i korišćeni kao kontrolna grupa. Otprilike polovina pacijenata lečenih sulfasalazinom pokazala je klinička poboljšanja na osnovu validirane mere težine bolesti, dok je manje od 10% kontrolnih pacijenata poboljšalo.
U grupi koja je primala sulfasalazin, tim je otkrio da je najupadljivija razlika između onih koji su reagovali i onih koji nisu odgovorili bila relativna brojnost F. prausnitzii i grupe od pet crevnih bakterija u njihovim debelom crevima. U posebnoj grupi od 16 pacijenata sa IBD-SpA, oni su potvrdili da F. prausnitzii i ove druge bakterije razlikuju one koji su odgovorili od onih koji nisu odgovorili.
U daljim eksperimentima na životinjskom modelu kolitisa, dodavanje F. prausnitzii u gastrointestinalni trakt pretvorilo je one koji ne reaguju na sulfasalazin u reaktore.
F. prausnitzii je poznat kao posebno snažan proizvođač antiinflamatornog butirata masnih kiselina, koji je dugo bio povezan sa zdravljem creva. Iako butirat proizvode mnoge bakterije u crevima kao proizvod fermentacije dijetalnih vlakana, tim je otkrio da izgleda da sulfasalazin poboljšava simptome kod pacijenata sa IBD-SpA tako što povećava proizvodnju butirata, posebno kod F. prausnitzii, a ne kod drugih bakterija koje proizvode butirat. testiran.
„Veoma je moguće da je efikasnost sulfasalazina kod pacijenata sa IBD-SpA ograničena na specifične bakterijske vrste ili čak sojeve unutar vrsta“, rekao je Longman.
Potvrđujući ključnu ulogu butirata, tim je pokazao da sulfasalazin nema efekta na miševe kada nedostaje butirat receptor na ćelijama – receptor neophodan za aktivnost butirata.
Studija sveukupno sugeriše da bi se klinički test za prisustvo ključnih bakterija jednog dana mogao koristiti za identifikaciju pacijenata za koje je veća verovatnoća da će imati koristi od lečenja sulfasalazinom, rekao je Longman. On je dodao da ovaj pristup može biti primenljiv ne samo na kombinovani IBD-SpA, već i na bilo koje od ovih stanja odvojeno.
Rezultati takođe ukazuju na mogućnost terapija koje bi dodale F. prausnitzii u gastrointestinalni trakt pacijenata sa IBD i SpA kako bi se povećala osetljivost na sulfasalazin. Oralni suplementi butirata su već popularni, a gastroenterolozi pacijentima obično daju klistir s butiratom, ali oni su samo delimično efikasni. Longman sumnja da su bakterije koje žive u sluznici creva najbolje postavljene da isporuče ovaj korisni molekul.
On i njegov tim sada planiraju da detaljnije prouče kako F. prausnitzii i njegova proizvodnja butirata pojačana sulfasalazinom smiruju imunološku oluju IBD-SpA.
