Ove ćelije – nazvane cervikalne intraepitelne neoplazije (CIN) – mogu napredovati do potpunog raka grlića materice, ali novo ispitivanje sugeriše da vaginalne supozitorije koje sadrže lek imikvimod mogu zaustaviti taj proces.
Tretman takođe može pomoći ženama sa dijagnozom uznapredovalog CIN-a da izbegnu najčešću terapijsku opciju, operaciju.
„Tretman imikvimodom je bio prijatan za pacijente i lak za upotrebu, pošto ga je pacijent mogao primeniti bez posete ordinaciji“, dodao je vodeći autor studije dr Sangini Šet. Ona je vanredni profesor akušerstva na Medicinskom fakultetu Jejla u Nju Hejvenu, Kon.
Njen tim je ove nedelje predstavio nalaze na godišnjem sastanku Američkog udruženja za istraživanje raka u San Dijegu. Njihova studija objavljena je istovremeno u časopisu Clinical Cancer Research.
Kako je Šetov tim objasnio, CIN se može predstaviti u tri stepena — CIN1, CIN2 i CIN3 — svi uključuju pojavu abnormalnih ćelija na ulazu u grlić materice. Kao što je slučaj sa rakom grlića materice, CIN je vrlo često uzrokovan infekcijom humanim papiloma virusom (HPV).
Imikvimod je već odobren kao topikalna krema za kožu za lečenje genitalnih bradavica i deluje tako što stimuliše imuni odgovor. Šetov tim je želeo da vidi da li bi to takođe moglo pomoći da se eliminiše CIN kada se koristi kao vaginalni supozitorija.
Fokusirali su se na grupu od 133 žene kojima je dijagnostikovan CIN na stepenu 2 ili 3. Nisu uključivali žene sa manje teškim CIN1, pošto se ovi slučajevi često sami povlače tokom vremena i ne zahtevaju operaciju.
„Sa CIN1, mi ne radimo operaciju, savetujemo pacijentima da se vrate i vide nas za 6 do 12 meseci, kako bismo mogli da ponovimo papa test“, objasnio je viši autor studije dr Alesandro Santin u saopštenju za javnost na Jejlu.
„Za CIN2 je drugačije“, rekao je on. Santin je profesor akušerstva, ginekologije i reproduktivnih nauka na Jejlu.
Pacijenti u studiji bili su podeljeni u tri grupe: Jedna je primala samo imikvimod supozitorije; drugi je dobio supozitorije plus HPV vakcinu; a treću grupu su lekari jednostavno nadgledali bez lečenja.
Rezultati su bili impresivni: dok je 79% žena sa CIN2 koje su bile pod nadzorom (bez tretmana) videlo da se njihovo stanje povuklo na bezbedniji nivo CIN1, preko 95% žena koje su uzimale imikvimod je uspelo da postigne taj rezultat, izvestili su istraživači.
Zanimljivo je da je taj broj bio nešto manji (84%) među ženama koje su dobile i supozitorije i HPV vakcinu. To sugeriše „da lek i HPV vakcina mogu uticati na uspeh jedni drugih“, kažu istraživači.
Učesnici studije su takođe dobro tolerisali upotrebu supozitorija, koji su imali minimalne neželjene efekte, primetio je Šet.
Istraživači su optimistični da bi ovaj nehirurški pristup CIN2 mogao jednog dana zameniti operaciju.
To bi takođe moglo biti tačno za pacijente sa CIN3, iako je potrebno više studija. Samo oko četvrtine pacijenata u poslednjem ispitivanju imalo je CIN3, primetio je Santin i nada se da bi buduće ispitivanje – ono koje uključuje više pacijenata sa CIN3 – moglo da reši to pitanje.
