Istraživači UCL-a istraživali su procese u mozgu i telu kroz koje fizičke vežbe smanjuju simptome depresije.
Depresija je vodeći uzrok invaliditeta širom sveta i povezana je sa poremećajima u nekoliko moždanih i psiholoških procesa, uključujući oštećeno učenje i pamćenje. Utvrđeno je da fizička aktivnost, posebno aerobne vežbe, smanjuje simptome depresije, ali do sada su procesi iza toga bili slabo shvaćeni.
U novom preglednom članku objavljenom u časopisu Translaciona psihijatrija, istraživači predlažu novu hipotezu za razumevanje antidepresivnih efekata vežbanja. Oni veruju da proces može zavisiti od motivacije, što je veoma važno za ublažavanje brojnih simptoma depresije, kao što su anhedonija (nedostatak interesovanja ili radosti za životna iskustva), niska energija i „magla mozga“.
Tim je sumirao istraživačke radove koji su istraživali mehanizme depresije i kod ljudi i kod životinja i zaključili da je depresija, posebno anhedonija, povezana sa povišenom upalom (uzrokovanom imunološkim odgovorom tela). Važno je da je upala takođe povezana sa poremećenim prenosom dopamina. Ove biološke promene mogu predstavljati ključne procese koji dovode do promena u motivaciji, a posebno do smanjene spremnosti da se uloži fizički ili mentalni napor.
U međuvremenu, vežbanje smanjuje upalu, pojačava funkciju dopamina i povećava motivaciju. Istraživači veruju da bi ovo mogao biti važan razlog zašto vežbanje ima antidepresivni efekat.
Vodeći autor, dr Emili Hird (UCL Institut za kognitivnu neuronauku) je rekla: „Antidepresivni efekat aerobnih vežbi ubedljivo je pokazano kroz randomizovane kontrolisane studije, ali njegov mehanizam nije dobro shvaćen. To je delimično zato što verovatno uključuje razne biološke i psihološke procese.
„Na primer, pored svog pozitivnog efekta na upalu, dopamin i obradu nagrađivanja, vežba takođe smanjuje oksidativni stres i poboljšava samopoštovanje i samoefikasnost.
„Međutim, predlažemo da vežbanje – posebno aerobne aktivnosti koje vas čine znojnim i bez daha – smanjuju upalu i pojačavaju prenos dopamina, što zauzvrat povećava želju za ulaganjem napora, a samim tim i motivaciju uopšte.
Tim se nada da će ovo razumevanje kako vežbanje smanjuje simptome depresije pomoći u razvoju novih strategija lečenja – kao što su personalizovani programi vežbanja.
Dr Hird je rekao: „Razumevanje mehanizama koji su u osnovi antidepresivnih efekata fizičke aktivnosti u depresiji takođe može pomoći našem razumevanju mehanizama koji izazivaju depresiju i razvoju novih strategija intervencije, posebno personalizovane intervencije i socijalnog prepisivanja.“
Da bi dalje testirali svoju hipotezu, istraživači savetuju da je potrebno sprovesti velika randomizovana kontrolisana ispitivanja koja procenjuju antidepresivne efekte vežbanja, dok takođe mere efekat na varijable uključujući upalu, prenos dopamina i motivaciju.
Takođe bi bilo važno istražiti sve potencijalne prepreke za vežbanje.
Dr Hird je dodao: „Rešavanje prepreka vežbanju — posebno kod osoba sa depresijom — je ključno, jer redovna fizička aktivnost može da ublaži simptome, poboljša raspoloženje i osnaži pojedince na njihovom putu ka oporavku. Kao deo toga, pronalaženje strategija za podsticanje vežbanja je ključno.“
