Jedan od najstrašnijih delova dijagnoze Alchajmerove bolesti može biti nepoznavanje šta će se sledeće desiti, kako za pacijente tako i za njihove negovatelje. Međutim, nova studija donosi nadu u demistifikaciju prognoze. Tim stručnjaka razvio je alat koji može predvideti sledećih pet godina kognitivnog pada za pacijente sa ranim znacima Alchajmerove bolesti.
Istraživači, predvođeni Pieterom van der Veerom sa Univerziteta u Amsterdamu, proučavali su 961 pacijenta, prosečne starosti 65 godina, uključujući 651 pacijenta sa blagom demencijom i 310 pacijenata sa blagim kognitivnim oštećenjem. Svaki pacijent je imao amiloidne beta plakove, karakteristične za Alchajmerovu bolest.
Tim je pažljivo analizirao MR skeniranje i biomarkere iz cerebrospinalne tečnosti, uzimajući u obzir starost, pol, istoriju bolesti i rezultate kognitivnih testova. Rezultati testa su klasifikovali demenciju na osnovu rezultata: preko 25 označava odsustvo demencije, 21-24 blagu demenciju, 10-20 umerenu, a ispod 10 tešku demenciju.
Studija je pokazala da pacijenti sa blagim kognitivnim oštećenjem imaju prosečan pad sa 26,4 na 21 za pet godina, dok pacijenti sa blagom demencijom opadaju sa 22,4 na 7,8 u istom periodu. Istraživači su takođe modelirali efekte lekova na brzinu opadanja.
„Ljudi su veoma zainteresovani šta mogu da očekuju od bolesti kod sebe ili svojih najmilijih, tako da su hitno potrebni bolji modeli predviđanja“, kaže Van der Veer.
Prema modelima, pacijent sa blagim kognitivnim oštećenjem i početnim rezultatom kognitivnog testa od 28 mogao bi da dostigne umereno oštećenje za šest godina, dok bi uz lekove koji smanjuju stopu opadanja za 30 odsto, taj period trajao 8,6 godina. Za pacijenta sa blagom demencijom i početnim rezultatom od 21, dostizanje umerenog oštećenja trajalo bi 2,3 godine, ili 3,3 godine uz lekove.
Iako su stvarni rezultati varirali, modeli obećavaju. Uključivanjem što je moguće više parametara, model može proizvesti prilagođene rezultate koji pacijentima i njihovim voljenima mogu pružiti bolji uvid u očekivani tok bolesti.
„Razumemo da su ljudi sa kognitivnim problemima i njihovi negovatelji najviše zainteresovani za odgovore na pitanja poput ‘Koliko dugo mogu da vozim auto?’ ili ‘Koliko dugo mogu da nastavim da se bavim svojim hobijem?’“, kaže Van der Veer. „Nadamo se da će ovi modeli pomoći lekarima da prevedu ove predviđene rezultate u odgovore na pitanja ljudi.“
