Terapije koje isporučuju vodonik sulfid ćelijama mogle bi jednog dana postati osnova novih tretmana za gojaznost i srodne bolesti, zaključeno je u novom istraživanju.
Sve više dokaza sugeriše da vodonik-sulfid igra važnu ulogu u jetri. Prethodna istraživanja pokazuju da male količine vodonik sulfida u telu regulišu način na koji jetra obrađuje masti, ali do nedavno nije bilo načina da se to konkretno uradi. Takođe utiče na funkciju mitohondrija, poznatih kao „elektrana“ ćelija, koje stvaraju energiju.
Novu studiju vode medicinski koledž Jagelonskog univerziteta u Poljskoj i Univerzitet u Ekseteru, a objavljena je u Pharmacological Research. Za potrebe studije, miševima koji su hranjeni hranom sa visokim sadržajem masti ubrizgano je jedinjenje AP39, koje isporučuje vodonik sulfid direktno u mitohondrije u ćelijama. AP39 je izmišljen na Univerzitetu u Ekseteru i sada je u vlasništvu njegove spin-out kompanije MitoRKS Therapeutics.
Istraživači su zaključili da je tretman značajno usporio stopu povećanja telesne težine, smanjenu u proseku za 32% tokom 12 nedelja studije. Tim je takođe otkrio da tretman smanjuje nakupljanje masti u jetri, što može biti komplikacija gojaznosti i može dovesti do štetne upale.
Studija je otkrila da je kod miševa tretman sa AP39 smanjio aktivnost procesa u jetri koji pomažu u stvaranju određenih štetnih masti u telu, grade proteine koji nose masti i regulišu važne signale koji mogu biti štetni za jetru. Takođe je smanjio proizvodnju novih masti u jetri sprečavajući aktivaciju ključnog štetnog metaboličkog puta (mTOR/SREBP1/NF-kB).
Koautor studije Met Vajtman, profesor eksperimentalne terapije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ekseteru, prvi je počeo da istražuje ulogu vodonik-sulfida u telu 2004. On je prvi primetio da ljudi sa dijabetesom tipa 2 koji su imali višak kilograma imaju niži nivo vodonika sulfida u njihovoj krvi.
Ovo je određeno količinom telesne masti koju su nosili. Veći sadržaj telesne masti značio je niže nivoe sulfida u krvi, što je zauzvrat značilo lošiju kontrolu šećera i veću insulinsku rezistenciju. To sugeriše da se ove štetne promene mogu sprečiti ili poništiti molekulima leka koji zamenjuju izgubljeni sulfid.
Profesor Vajtman je rekao: „Ova rana otkrića sugerišu da bi vodonik-sulfid jednog dana mogao da igra ulogu u lečenju dijabetesa, gojaznosti i komplikacija koje nastaju zbog previše masti u telu.
„Danas je gojaznost sve veći globalni zdravstveni izazov, a novi i bolji tretmani su očajnički potrebni. Ako se naša otkrića da molekuli koji generišu vodonik sulfid koji ciljaju mitohondrije značajno usporavaju povećanje telesne težine prevedu na ljude, mogli bismo da tražimo uzbudljivu novu opciju za Zadovoljstvo je prevesti ova zapažanja u klinički održive i bolje lekove sa MitoRk-om.
Dr Aneta Stachovicz, Odsjek za farmakologiju na Medicinskom fakultetu, Jagellonian Universiti Medical College, Poljska, i vodeći autor farmakološkog istraživačkog rada, rekla je: „Naše istraživanje pokazuje da AP39 usporava povećanje težine i značajno smanjuje višestruke markere gojaznosti kod miševa.“
„Ovo je veoma uzbudljivo i nadamo se da označava početak nove ere u razvoju inovativnog terapijskog pristupa za metaboličke bolesti, korišćenjem vodonik sulfida za modulaciju signalnih procesa u telu.“
Dr Jon Rees, glavni izvršni direktor MitoRk-a, rekao je: „Ova publikacija je veliki korak u unapređenju MitoRk-a naših terapija koje ciljaju na mitohondrije, i pokazuje ogroman potencijal za AP39 koji cilja na novi put za lečenje gojaznosti. Moćne međunarodne istraživačke saradnje poput ove pomoći da se pacijentima ubrza terapijski napredak.“
