Novi model ćelija mogao bi da pomogne u pronalaženju tretmana za jedan od najčešćih oblika leukemije

Novi model ćelija mogao bi da pomogne u pronalaženju tretmana za jedan od najčešćih oblika leukemije

B-ćelijska akutna limfoblastna leukemija (B-ALL) je jedan od najčešćih oblika raka u detinjstvu. Ukupna stopa preživljavanja je više od 80%, ali ne u svim podtipovima; kod leukemije sa najvećom incidencom kod odojčadi, posebno ne dostiže 40%.

Za ovaj specifični podtip, sa lošom prognozom, istraživači iz Instituta za istraživanje leukemije Josep Carreras i Nacionalnog centra za istraživanje raka (CNIO) postigli su prvi model ćelije koji simulira bolest kod pacijenata.

Novi model reprodukuje ono što se dešava u ćelijama dece, često novorođenčadi. To je suštinsko sredstvo u istraživanju za razvoj novih terapijskih strategija i stoga je objavljeno u časopisu Blood.

Podtip B-ćelijske akutne limfoblastne leukemije koju model rekreira je specifično onaj koji nosi fuziju između MLL i AF4 gena. Nezavisne fuzije gena su uobičajena vrsta promene kod raka; kada se pojave, imaju sposobnost da proizvode fuzione proteine, ponekad sa novim i neočekivanim funkcijama.

MLL::AF4 fuzija kod akutne limfoblastne leukemije B-ćelija u detinjstvu javlja se tokom fetalnog razvoja i uključuje razmenu DNK između hromozoma 4 i 11. Dobijeni protein može aktivirati ćelijske mehanizme koji dovode do leukemije u veoma kratkom vremenskom periodu.

Novi model je kreiran pomoću uređivanja gena, koristeći alat CRISPR-Cas9. I fetalne i neonatalne ćelije su uređene, a obezbedili su ih Banka krvi i tkiva iz Barselone i MRC/Vellcome Trust Center (Ujedinjeno Kraljevstvo).

Postoji nekoliko podtipova MLL::AF4 fuzije B-ALL, u kojima se menjaju spojeni fragmenti. Novi model pouzdano odražava razlike između podtipa B-ALL leukemije kod dece mlađe od jedne godine i one starije dece, što predstavlja značajan napredak.

Rezultati takođe pokazuju da su razlike između podtipova detinjstva ALL-B sa MLL::AF4 fuzijom povezane sa fragmentima DNK uključenim u fuziju gena, a ne toliko sa vremenom kada dođe do promene, i daju naučnoj zajednici novi ćelijski model bolesti koji je robustan i bliži onome što se dešava kod pacijenata.