Smanjenje motoričkih sposobnosti je obeležje Parkinsonove bolesti, koje se redovno manifestuje u obliku sporosti, ukočenosti i drhtanja. Ipak, stanje obično utiče i na druge neurološke funkcije, utičući na raspoloženje i uzrokujući pad spoznaje.
Lek koji blokira ključni receptor povezan sa krvnim pritiskom pokazao je obećanje za oporavak pamćenja kod modela vaskularne demencije, inspirišući istraživače sa Univerziteta u Arizoni da testiraju tretman na miševima sa simptomima sličnim Parkinsonovoj.
Nazvan PNA5, kratki peptid je atraktivan izbor leka s obzirom na njegov afinitet prema meti i sposobnost da se bezbedno razgradi u telu. Istraživači su analizirali sećanja i uzorke tkiva miševa kako bi utvrdili da li se promene mogu pripisati leku.
Tim je zaključio da su doze PNA5 preokrenule neke znake kognitivnog pada kod miševa, dok je smanjenje aktivnosti imunih ćelija zvanih mikroglija, za koje se smatra da doprinose kognitivnom padu kada se gurnu u preopterećenje, primećeno u njihovom hipokampusu.
„Sa PNA5 ciljamo na kognitivne simptome, ali posebno pokušavamo da sprečimo da dođe do dalje degeneracije“, kaže neurobiolog Kelsi Bernard. „Idući zaštitnim putem, nadamo se da možemo sprečiti nastavak kognitivnog pada.“
Tretman kod miševa bio je dovoljan da poboljša memoriju prepoznavanja i prostornu radnu memoriju, otkrili su istraživači. Gubitak moždanih ćelija u njihovom hipokampusu je takođe usporen kada je uveden PNA5.
Smirujući ćelije mikroglije u normalnije stanje, smatra se da PNA5 može smanjiti upalu u mozgu i zaustaviti deo haosa koji je uzrokovan odbrambenim sistemom koji je van kontrole tela.
„Uobičajeno, mikroglija traži stvari kao što su virusi ili povrede i luče supstance koje blokiraju štetu“, kaže Bernard.
„Kod Parkinsonove bolesti, kada su stalno aktivirane, mikroglija može da propagira dalje oštećenje okolnog tkiva. To je ono što vidimo u Parkinsonovom mozgu, posebno u regionima povezanim sa kognitivnim padom.“
PNA5 se proizvodi u laboratoriji izgradnjom na vazokonstriktivnom hormonu angiotenzinu, a istraživači su već postigli napredak u tome da prodre u mozak i traje duže.
Iako su ovi rezultati obećavajući, bezbednost i efikasnost leka treba da se pokaže kod ljudi. Još treba da se uradi kako bismo razumeli kako PNA5 utiče na ćelije u našem mozgu.
Dok se nekim iscrpljujućim simptomima Parkinsonove bolesti može dobro upravljati uz odgovarajuću negu, još se ništa ne može učiniti u vezi sa aspektom demencije ove bolesti. Ova studija, zajedno sa drugim obećavajućim inicijativama, daje nam više nade za budućnost.
„Kada se pacijentima dijagnostikuje Parkinsonova bolest, 25-30 procenata već ima blago kognitivno oštećenje“, kaže neurorazvojni biolog Lalitha Madhavan. „Kako poremećaj napreduje u svoje kasnije stadijume, 50-70 procenata pacijenata se žali na kognitivne probleme.“
„Tužan deo je što nemamo jasan način za lečenje kognitivnog pada ili demencije kod Parkinsonove bolesti.“
