Nova kombinacija operacije i embolizacije koja se koristi za lečenje subduralnih hematoma, krvarenja između mozga i njegove zaštitne membrane usled traume, smanjuje rizik od naknadnih operacija, prema istraživačima sa Veill Cornell Medicine i Univerziteta u Buffalu. Embolizacija je minimalno invazivna procedura koja blokira specifične krvne sudove kako bi se zaustavilo abnormalno krvarenje.
Nalazi se zasnivaju na EMBOLISE, multicentričnoj, randomizovanoj, kliničkoj studiji koja je upoređivala stope recidiva hroničnog subduralnog hematoma kod pacijenata lečenih hirurškim zahvatom i embolizacijom srednje meningealne arterije (MMA) u odnosu na trenutni standard lečenja samo hirurškim zahvatom.
Istraživanje, objavljeno 20. novembra u časopisu Nev England Journal of Medicine, otkrilo je da se recidiv hematoma ili progresija koji je rezultirao drugom operacijom desio kod oko 4% pacijenata koji su bili podvrgnuti MMA embolizaciji plus operaciju u poređenju sa više od 11% onih koji su samo operisani. .
„Ovo ispitivanje pruža dokaze da bi dodavanje MMA embolizacije trebalo da bude novi standard nege za jedno od najčešćih neurohirurških stanja koje vidimo“, rekao je ko-vodeći autor i pionir MMA embolizacije, dr Džered Knopman, direktor cerebrovaskularne hirurgije i interventnih Neuroradiologije i vanredni profesor neurološke hirurgije na Veill Cornell Medicine i neurohirurg u NevIork-Presbiterian/Veill Cornell Medical Center.
„Već prilično uobičajeni kod starijih osoba, do 2030. očekuje se da će hronični subduralni hematomi biti najčešća neurohirurška bolest lobanje na svetu“, dodao je dr Džejson Dejvis, vanredni profesor neurohirurgije na Jacobs School of Medicine i Biomedicinskih nauka na Univerzitetu u Bafalo i ko-voditelj studije.
Simptomi subduralnog hematoma – uključujući slabost, utrnulost, glavobolje, mučninu, konfuziju ili vrtoglavicu – mogu se javiti polako tokom dana ili nedelja, nakon pada ili druge povrede glave. „Tokom prošlog veka, lekari su tretirali simptomatske subduralne hematome na isti način; operacijom da se napravi mala rupa na lobanji ili uklanjanjem malog dela lobanje da bi se drenirala krv“, rekao je dr Knopman.
Međutim, nakon što je hematom hirurški dreniran, on se ponavlja oko 15% vremena, što zahteva još jednu operaciju i hospitalizaciju. Hematom regrutuje arterijske krvne sudove koji ga održavaju u životu. „Dakle, čak i nakon što uklonite krv, ona se može vratiti i zahtevati više operacije. Ovo je posebno izazovno za starije pacijente, koji su najčešća grupa koja pati od hroničnih subduralnih hematoma“, dodao je dr Knopman.
Kolege dr Knopman i Veill Cornell Medicine razvile su proceduru embolizacije MMA i objavile početne uspešne rezultate 2019. Procedura uključuje uvlačenje malog katetera u srednju meningealnu arteriju koja prolazi kroz membrane koje pokrivaju mozak. Kateter isporučuje sredstvo za emboliju ili zgrušavanje za blokiranje krvnih sudova koji hrane hematom.
„Smanjenjem šanse da se subduralni hematom vrati, može se izbeći potreba za ponovnim prijemom u bolnicu i još jednom operacijom“, rekao je dr Knopman.
„S obzirom na to da se hronični subduralni hematomi češće razvijaju kod ljudi starijih od 60 godina, potreba za lečenjem u našoj starijoj populaciji raste“, rekao je dr Knopman. Starije odrasle osobe su u većem riziku jer trauma glave usled pada i lekovi za razređivanje krvi mogu doprineti krvarenju.
U periodu između decembra 2020. i avgusta 2023. dr Knopman i njegove kolege proučavali su 400 odraslih osoba koje su imale hronične subduralne hematome iz 39 medicinskih centara, uključujući NevIork-Presbiterian/Veill Cornell Medical Center. Pacijenti, koji su imali srednju starost od 72 godine, nasumično su raspoređeni da primaju MMA embolizaciju plus operaciju (197 u grupi koja je lečena) ili samo operaciju (203 u kontrolnoj grupi).
Studiju EMBOLISE sponzorisao je Medtronic, koji proizvodi Onik, agens za blokiranje protoka krvi koji je korišćen u grupi za lečenje ove studije.
Ponavljanje ili progresija hematoma koja je dovela do druge operacije u roku od 90 dana od inicijalne operacije desila se u približno 4% tretirane grupe u poređenju sa 11,3% u kontrolnoj grupi. Ozbiljni neželjeni događaji koji se pripisuju MMA embolizaciji javili su se kod 2% pacijenata koji su je primili.
Doktor Knopman i njegove kolege sada utvrđuju kakvu bi ulogu mogla imati prethodna MMA embolizacija u lečenju pacijenata sa hroničnim subduralnim hematomima koji nisu dovoljno veliki za operaciju. „Ako rano emboliziramo ove pacijente, možda ćemo smanjiti broj onih koji će kasnije biti odvedeni na operaciju“, rekao je on.
Pošto je ovo možda najčešća procedura koju neurohirurzi izvode u narednoj deceniji, to bi potencijalno moglo smanjiti troškove zdravstvene zaštite i poboljšati ukupne zdravstvene rezultate za populaciju starijih pacijenata.
„Pored demonstriranja uloge koju srednja meningealna arterija igra u formiranju i ponovnom pojavljivanju subduralnih hematoma, otkrili smo potpuno novi aspekt mozga koji je decenijama bio nepoznat i nelečen“, dodao je on.
