Izloženost pasivnom pušenju — čak i u malim količinama — povezana je sa većim rizikom od ozbiljnog poremećaja srčanog ritma, prema istraživanju predstavljenom na EHRA 2024, naučnom kongresu Evropskog kardiološkog društva (ESC). Verovatnoća atrijalne fibrilacije se povećavala kako se trajanje pasivnog pušenja produžavalo.
„Opasnosti od pasivnog pušenja bile su značajne bez obzira na to da li su pojedinci bili kod kuće, na otvorenom ili na poslu, što ukazuje na to da izloženost univerzalno povećava rizik od atrijalne fibrilacije“, rekao je autor studije dr Kiung-Ieon Lee iz Nacionalne univerzitetske bolnice u Seulu, Seul, Republika Koreja.
„Svi treba da uložimo sve napore da izbegnemo provođenje vremena u zadimljenim okruženjima. Nalazi bi takođe trebalo da navedu kreatore politike da dalje suzbiju pušenje u javnim prostorima i podrže programe odvikavanja od pušenja kako bi se poboljšalo javno zdravlje.“
Atrijalna fibrilacija je najčešći poremećaj srčanog ritma širom sveta. Simptomi uključuju palpitacije, kratak dah, umor i poteškoće sa spavanjem. Procenjuje se da će svaki treći Evropljanin razviti ovo stanje tokom svog života. Ljudi sa atrijalnom fibrilacijom imaju pet puta veću verovatnoću da dobiju moždani udar nego njihovi zdravi vršnjaci.
Dobro je poznato da je pasivno pušenje povezano sa bolešću koronarnih arterija i preranom smrću. Međutim, veze između pasivnog pušenja i atrijalne fibrilacije su nejasne. Ova studija je ispitivala povezanost između izloženosti pasivnom pušenju i dugoročnog rizika od incidenata atrijalne fibrilacije.
Studija je uključivala odrasle od 40 do 69 godina koji su koristili Nacionalnu zdravstvenu službu Ujedinjenog Kraljevstva (NHS) iz bilo kog razloga i bili su upisani u UK Biobank. Trenutni pušači i oni sa atrijalnom fibrilacijom na početku su isključeni iz studije.
Analizom su obuhvaćene ukupno 400.493 odrasle osobe. Prosečna starost učesnika bila je 56,5 godina, a 55,2% su bile žene. Upitnik za ekran osetljiv na dodir je korišćen da bi se učesnicima pitalo koliko sati su bili izloženi tuđem dimu u tipičnoj nedelji tokom prošle godine kod kuće iu drugim sredinama.
Učesnici su kategorisani u „izloženu grupu” ako su imali bilo kakav kontakt sa pasivnim pušenjem i u „neeksponiranu grupu” ako nisu imali kontakt sa pasivnim pušenjem. Oko 85.984 (21%) učesnika bilo je izloženo pasivnom pušenju u prethodnoj godini, sa prosečnom izloženošću od 2,2 sata nedeljno. Tokom srednjeg praćenja od 12,5 godina, atrijalna fibrilacija se razvila kod 23.471 (6%) učesnika.
Istraživači su analizirali povezanost između izloženosti pasivnom pušenju i incidentne atrijalne fibrilacije nakon prilagođavanja faktorima koji bi potencijalno mogli da utiču na vezu, uključujući starost, pol, etničku pripadnost, indeks telesne mase, svakodnevnu konzumaciju alkohola, umerenu do jaku fizičku aktivnost, dijabetes, visok krvni pritisak, visoki lipidi u krvi, socioekonomski status i centar za upis.
Grupa izložena pasivnom pušenju imala je 6% veći rizik od incidentne atrijalne fibrilacije tokom praćenja u poređenju sa grupom koja nije bila izložena nakon prilagođavanja za prethodno pomenute faktore (odnos opasnosti 1,06, 95% interval poverenja 1,03–1,10, p <0,001 ).
Primećen je odnos zavisan od doze, pri čemu je svako povećanje trajanja nedeljnog pasivnog pušenja povezano sa još većim rizikom od atrijalne fibrilacije. Na primer, 7,8 sati pasivnog pušenja nedeljno je bilo povezano sa 11% većom verovatnoćom poremećaja srčanog ritma u poređenju sa odsustvom pasivnog pušenja. Rizik od atrijalne fibrilacije kod pasivnih pušača povećan je u kućama, na radnim mestima i van prostora.
Dr Li je rekao: „Prema našoj studiji, kada se jednom izloži pasivnom pušenju, verovatnoća razvoja atrijalne fibrilacije počinje da raste, pri čemu rizik značajno eskalira kako se vreme izlaganja produžava. Otkriće da je pasivno pušenje štetno ne samo u zatvorenim prostorijama prostorima, ali i spoljašnjim okruženjima, naglašava važnost zabrane pušenja za zaštitu javnog zdravlja.“
