Novo istraživanje otkrilo je jedinstven i obećavajući put za ranije dijagnostikovanje Alchajmerove bolesti (AD) – analizom biomarkera AD u krvi – tako da se uticaji demencije mogu smanjiti.
AD je najčešći oblik demencije, za koji se procenjuje da doprinosi 60-70% slučajeva, ili više od 33 miliona slučajeva širom sveta, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Trenutno neizlečiv, AD se obično dijagnostikuje kada osoba ima značajne poteškoće sa pamćenjem i razmišljanjem koje utiču na njihov svakodnevni život.
Istraživač Univerziteta u Melburnu, dr Brendon Mahan, predvodi grupu analitičkih geohemičara sa Prirodno-matematičkog fakulteta koji sarađuju sa neuronaučnicima na Fakultetu za medicinu, stomatologiju i zdravstvene nauke (sa sedištem u The Florei) kako bi razvili test krvi za raniju dijagnozu AD. , kao što je opisano u radu objavljenom u Metallomics.
Prvi put u svetu, istraživači su primenili tehnike neorganske analitičke geohemije, prvobitno razvijene za kosmohemiju – na primer, za proučavanje formiranja i evolucije Zemlje, Meseca, drugih planeta i uzoraka asteroida – i prilagodili ove veoma osetljive tehnike za traženje ranih biomarkeri AD u ljudskom krvnom serumu.
Oni su uporedili nivoe izotopa kalijuma u krvnom serumu u 20 uzoraka — 10 zdravih i 10 pacijenata sa AD iz australijske studije o slikanju, biomarkeru i životnom stilu i biobanke.
„Naš minimalno invazivni test procenjuje relativne nivoe izotopa kalijuma u ljudskom krvnom serumu i pokazuje potencijal za dijagnozu AD pre nego što kognitivni pad ili drugi simptomi bolesti postanu očigledni, tako da se mogu preduzeti mere za smanjenje uticaja“, rekao je dr Mahan.
„Naš test je skalabilan i – za razliku od dijagnostike zasnovane na proteinima koja se može pokvariti tokom skladištenja – izbegava probleme sa stabilnošću uzorka jer procenjuje neorganski biomarker.“
Trenutno se klinička dijagnoza AD zasniva na istoriji bolesti, neurološkim pregledima, kognitivnim, funkcionalnim i bihevioralnim procenama, imidžingu mozga i analizi proteina cerebrospinalne tečnosti ili uzoraka krvi.
„Ranija dijagnoza bi omogućila ranije promene načina života i lekove koji mogu da pomognu u usporavanju progresije bolesti i omogućilo bi više vremena pogođenim porodicama da preduzmu mere za smanjenje društvenih, emocionalnih i finansijskih uticaja demencije“, rekao je dr Mahan. „To bi takođe moglo učiniti pacijente kvalifikovanim za širi spektar kliničkih ispitivanja, koja unapređuju istraživanja i mogu pružiti dodatne medicinske koristi.
„Moj istraživački tim — grupa za analitičku geohemiju iz Melburna — traži partnere i podršku za nastavak ovog važnog istraživanja i razvoja.“
Koautor profesor Ešli Buš iz Floreja vidi obećanje u rezultatima male pilot studije.
„Naš test krvi je uspešno identifikovao AD i pokazuje dijagnostičku moć koja bi mogla da parira vodećim testovima krvi koji se trenutno koriste u kliničkoj dijagnozi“, rekao je profesor Buš. „Potreban je značajan dalji rad da bi se utvrdila krajnja korisnost ove obećavajuće tehnike.“
Sa starenjem svetske populacije, incidencija AD raste. Očekuje se da će se broj oboljelih od demencije udvostručiti svakih 20 godina, a predviđa se da će globalni troškovi demencije porasti na 2,8 biliona dolara do 2030. godine.
2024. godine, više od 421.000 Australijanaca živi sa demencijom. To je drugi vodeći uzrok smrti u Australiji i vodeći uzrok za žene u Australiji.
