Godinama je na pitanje da li uzimati lekove za snižavanje visokog krvnog pritiska delimično odgovarao alat koji je izračunao nečiji desetogodišnji rizik od srčanog ili moždanog udara.
Ali nove jednačine, koje uzimaju u obzir i 10-godišnji i 30-godišnji predviđeni rizik od kardiovaskularnih bolesti, sugerišu da čak i ako je kratkoročni rizik nizak, dugoročni rizik često ostaje visok za neke ljude, prema studiji objavljenoj u časopisu Hipertenzija .
„Ispostavilo se da mnogi ljudi imaju nizak rizik od srčanog i moždanog udara tokom 10 godina, ali visok rizik u narednih 30 godina“, rekao je dr Pol Muntner, vodeći autor studije i gostujući profesor na Univerzitetu u Alabami. u Birmingemu. „Dakle, naš zaključak je da bi možda bilo vredno da ljudi shvate rizik i za 10 i 30 godina kada razmišljaju da li da počnu da uzimaju lekove.
Skoro polovina odraslih u SAD ima visok krvni pritisak, koji se naziva i hipertenzija, stanje koje se javlja kada je sila krvi koja teče kroz arterije osobe prejaka. To može vremenom oštetiti zidove krvnih sudova i dovesti do srčanog udara, moždanog udara, srčane insuficijencije, bolesti bubrega i drugih zdravstvenih problema.
Kada je sistolni krvni pritisak, ili gornji broj, 130–139 milimetara žive (mmHg) ili dijastolni, ili donji broj, 80–89 mmHg, ovo je hipertenzija 1. faze. Hipertenzija 2. faze se dijagnostikuje kada je sistolni broj 140 mmHg ili veći ili dijastolni broj 90 mmHg ili veći.
Promene zdravog načina života i lekovi se preporučuju za sve odrasle osobe sa hipertenzijom drugog stadijuma. Za stadijum 1, smernice Američkog udruženja za srce i Američkog kardiološkog koledža za krvni pritisak iz 2017. preporučuju uzimanje u obzir i nivo krvnog pritiska i rizik od aterosklerotične kardiovaskularne bolesti, koja uključuje nakupljanje plaka na zidovima arterija, kada se odlučuje da li da se započne sa lekovima za snižavanje krvnog pritiska. uz promene načina života.
Ali kako odrediti rizik od kardiovaskularnih bolesti se promenio. Prema smernicama iz 2017, rizik od aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti se smatra visokim ako osoba ispunjava jedno ili više od pet uslova. To uključuje 65 ili više godina, dijabetes, hroničnu bolest bubrega, istoriju kardiovaskularnih bolesti ili 10% ili veći rizik od srčanog ili moždanog udara u roku od 10 godina, kao što je izmereno združenim kohortnim jednačinama ili PCE.
PCE procenjuju 10-godišnji rizik osobe od srčanog i moždanog udara na osnovu faktora rizika koji uključuju njihovu starost, pol, rasu, nivo holesterola, sistolni krvni pritisak i da li uzimaju lekove za snižavanje krvnog pritiska, imaju dijabetes ili puše. Ove jednačine su razvijene korišćenjem podataka od 1980-ih do 2000-ih.
Od tada su se pojavila nova istraživanja i napredak u lečenju koji bi mogli da utiču na proračun rizika. Na primer, istraživači sada shvataju da hipertenzija takođe povećava rizik od srčane insuficijencije, što nije uključeno u PCE. A upotreba statina, klase lekova za snižavanje holesterola, od tada je postala široko rasprostranjena, delimično smanjujući kardiovaskularne rizike za mnoge ljude.
Dakle, 2023. godine, AHA je objavila novi skup jednačina za predviđanje kardiovaskularnog rizika, poznat kao PREVENT. Novi kalkulator predviđa rizik od srčane insuficijencije pored rizika od kardiovaskularnih bolesti povezanih sa plakom u narednih 10 godina kod ljudi starosti od 30 do 79 godina i u narednih 30 godina kod ljudi od 30 do 59 godina.
Novi alat uključuje funkciju bubrega, nivo šećera u krvi i upotrebu lekova za snižavanje holesterola. Takođe uzima u obzir društvene determinante zdravlja kao što su prihod, obrazovanje, zaposlenje, gde osoba živi, da li ima pristup prevozu ili živi u prenaseljenom domu ili domu sa jednim roditeljem. PREVENT kalkulacije su takođe vezane za pol i ne uključuju rasu.
„Rasa je uklonjena kao varijabla pošto je rasa društveni konstrukt, a ne biološki faktor“, rekla je dr Nia Schvann Mitchell, vanredni profesor opšte interne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Duke u Daramu, Severna Karolina. „PREVENT je tačniji jer koristi novije podatke.“
U novoj studiji, istraživači su uporedili desetogodišnje rizike od kardiovaskularnih bolesti koristeći obe vrste jednačina rizika za odrasle od 30 do 79 godina sa hipertenzijom prvog stadijuma. Takođe su izračunali 30-godišnji rizik za odrasle sa visokim krvnim pritiskom koji su imali od 30 do 59 godina.
Nalazi su pokazali da je među 1.703 odrasle osobe sa hipertenzijom u stadijumu 1 prosečan 10-godišnji rizik od srčanog ili moždanog udara bio 5,4% koristeći PCE alat, u poređenju sa 2,9% koristeći PREVENT kalkulator.
Međutim, kada su izračunati rizici za tri decenije, pojavila se druga priča.
Učesnici mlađi od 60 godina sa hipertenzijom u stadijumu 1 koji su imali visok 10-godišnji rizik od srčanog udara ili moždanog udara, kako je izračunao PCE alat, suočili su se sa visokim 30-godišnjim rizikom od srčanog udara, moždanog udara ili srčane insuficijencije koristeći PREVENT – čak i ako je PREVENT otkrio njihov desetogodišnji rizik da bude nizak.
Veći 30-godišnji rizik sugeriše da bi lekovi za snižavanje krvnog pritiska pored promena načina života mogli biti korisni u nekim slučajevima, čak i ako su desetogodišnji rizici mali, rekao je Muntner.
„Možda bi bilo korisno voditi diskusiju između pacijenata i zdravstvenih radnika o individualnim rizicima od srčanog udara, moždanog udara ili srčane insuficijencije u narednih 10 i narednih 30 godina, jer rani tretman za snižavanje krvnog pritiska ima velike efekte na smanjenje rizika od razvoja srčanih bolesti tokom života osobe“, rekao je on.
Lekovi nisu jedini način za snižavanje krvnog pritiska i možda nisu uvek neophodni, rekao je Muntner. „Svi ljudi, pre nego što počnu da uzimaju lekove za snižavanje krvnog pritiska, trebalo bi da pokušaju da promene način života kao što su smanjenje unosa soli, više vežbanja, gubitak težine ako su gojazni i smanjenje konzumacije alkohola. To su dobro poznati faktori načina života koji mogu da smanje krvni pritisak.“
Nepušenje, zdravija ishrana, dovoljno sna, snižavanje nivoa holesterola ako su previsoki i smanjenje stresa takođe mogu pomoći u smanjenju krvnog pritiska, prema AHA.
„Mnogo je bolje nešto sprečiti nego kasnije rešavati posledice“, rekao je Mičel, koji nije bio uključen u novo istraživanje. „Hipertenzija se naziva ‘tihi ubica’ jer je neki ljudi ne osećaju kada im je krvni pritisak previsok dok ne bude prekasno.“
Poznavanje njihovog 30-godišnjeg rizika od srčanog udara, moždanog udara ili srčane insuficijencije moglo bi motivisati ljude da naprave ove promene ili da uzimaju lekove za snižavanje krvnog pritiska ako same promene načina života nisu dovoljne, rekao je Muntner.
„Moramo da budemo transparentni u vezi (predviđenog) rizika, kako bi pacijenti imali sve informacije i kako bi mogli da budu uključeni u odluku o tome šta da rade“, rekao je on. „Lekari mogu da daju savete, ali pacijenti su ti koji na kraju donose odluke.“
