Ažurirane Smernice Evropskog kardiološkog društva (ESC) o lečenju povišenog krvnog pritiska i hipertenzije uključuju novu kategoriju povišenog krvnog pritiska, ambicioznije i intenzivnije ciljeve lečenja i po prvi put preporuke o upotrebi renalne denervacije za lečenje različitih oblika od hipertenzije. Smernice, objavljene u European Heart Journal, proizvela je međunarodna grupa stručnjaka koja uključuje kopredsedavajući profesor Bill McEvoi sa Univerziteta Galvai, Irska, i profesor Rhian Touiz sa Univerziteta McGill, Kanada.
Povišen krvni pritisak i hipertenzija su daleko najčešći i najvažniji faktori rizika za srčani udar i moždani udar (inače poznati kao kardiovaskularne bolesti). Čak 45% odraslih Evropljana ima hipertenziju.
Nove smernice su osmišljene da dovedu više pacijenata do cilja lečenja krvnog pritiska zasnovanog na dokazima i da povećaju podobnost za lekove za snižavanje krvnog pritiska kako bi odgovarali najboljim trenutnim dokazima iz kliničkih ispitivanja. Smernice ESC-a takođe pružaju brojne pragmatične preporuke kako bi se izbeglo da pacijenti postanu simptomatski zbog prekomernog lečenja.
Smernice iz 2024. zadržavaju postojeću definiciju „hipertenzije“ kao krvnog pritiska ≥140/90 mmHg. Međutim, oni uvode novu kategoriju „povišenog krvnog pritiska“ koji se definiše kao krvni pritisak 120-139/70-89 mmHg. Ova nova kategorija „povišenog krvnog pritiska“ uvedena je da bi se olakšalo razmatranje intenzivnijih ciljeva lečenja krvnog pritiska kod osoba sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
„Ova nova kategorija povišenog krvnog pritiska prepoznaje da ljudi ne prelaze od normalnog krvnog pritiska do hipertenzivnog preko noći“, kaže prof. McEvoi. „U većini slučajeva to je stabilan gradijent promena, a različite podgrupe pacijenata – na primer oni sa većim rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti (npr. ljudi koji žive sa dijabetesom) – mogu imati koristi od intenzivnijeg lečenja pre nego što njihov krvni pritisak dostigne tradicionalni prag hipertenzije“.
Štaviše, dodaje prof. Touiz, „Rizici povezani sa povećanim krvnim pritiskom počinju na nivoima sistolnog krvnog pritiska čak i ispod 120 mmHg.“
U drugoj velikoj promeni, Smernice ESC iz 2024. uvode novi ciljni opseg za lečenje sistolnog krvnog pritiska od 120-129 mmHg za većinu pacijenata koji primaju lekove za snižavanje krvnog pritiska, uz važnu odredbu da novi cilj zahteva da se lečenje dobro toleriše. Smernice ESC iz 2024. takođe pružaju pragmatične preporuke o ciljanom sistolnom krvnom pritisku „najnižem koliko je razumno moguće“ (poznato kao ALARA princip) kod slabih i starijih osoba i kod onih koji ne tolerišu cilj primarnog lečenja od 120-129 mmHg. Smernice se više fokusiraju na slabost pojedinaca, a ne na hronološko doba.
Ovaj novi cilj lečenja sistolnog krvnog pritiska od 120-129 predstavlja promenu paradigme u odnosu na prethodne evropske smernice, uključujući Smernice za hipertenziju ESC/ESH 2018, Smernice za prevenciju ESC 2021 i Smernice za hipertenziju ESH 2023.
Konkretno, dok su prethodne smernice generalno preporučivale da se pacijenti leče za krvni pritisak <140/90 mmHg u prvom stepenu i tek nakon toga da se razmatraju za lečenje <130/80 mmHg (pristup u 2 koraka), nove smernice iz 2024. preporučuju da većina pacijenti se prvo leče zbog sistolnog krvnog pritiska od 120-129 mmHg (oni koji ne mogu da tolerišu ovaj cilj mogu ga opustiti).
„Ova promena je vođena novim dokazima iz ispitivanja koji potvrđuju da intenzivniji ciljevi lečenja krvnog pritiska smanjuju ishode KVB kod širokog spektra pacijenata koji ispunjavaju uslove“, kaže prof. McEvoi.
Delimično da bi se prilagodili ovom novom ciljanom opsegu intenzivnijeg tretmana sistolnog krvnog pritiska, Smernice ESC 2024 daju jače preporuke od prethodnih smernica za korišćenje merenja BP van kancelarije (uključujući ambulantne monitore BP i validirane kućne monitore BP).
Pored toga, Smernice iz 2024. godine po prvi put daju preporuke o upotrebi renalne denervacije za lečenje hipertenzije. Zbog nedostatka dokaza o prednostima kardiovaskularnih ishoda, smernice ne preporučuju ovu medicinsku proceduru kao tretman prve linije, niti se preporučuje pacijentima sa jako oštećenom funkcijom bubrega (eGFR <40 mL/min/1,73 m 2) ili sekundarnim uzroci hipertenzije.
U vezi sa denervacijom bubrega, smernice kažu: „Da bi se smanjio krvni pritisak, i ako se izvodi u centru srednjeg do velikog volumena, može se razmotriti denervacija bubrega zasnovana na kateteru za pacijente sa rezistentnom hipertenzijom koji imaju BP koji je nekontrolisan uprkos tri BP-a. snižavanje kombinacije lekova (uključujući tiazide ili diuretike slične tiazidima), i koji žele da se podvrgnu denervaciji bubrega nakon zajedničke diskusije o riziku i koristi i multidisciplinarne procene.“
Profesor Touiz objašnjava: „Ove preporuke zasnovane na dokazima pružaju smernice za kliničare i njihove pacijente o korišćenju ove važne nove tehnologije. Međutim, mora se naglasiti da se ova procedura mora preduzeti u centru gde postoji stručnost i iskustvo.“
Ove nove Smernice ESC takođe ažuriraju savete o ishrani o unosu natrijuma i kalijuma i dalje naglašavaju važnost modifikacije životnog stila za pacijente u nizu različitih okolnosti i stadijuma KVB i hronične bolesti bubrega. Oni takođe naglašavaju važnost polnih i rodnih razlika u hipertenziji i integrišu ovo u čitav dokument, a ne kao poseban odeljak, kao u većini drugih smernica.
