Nova vakcina protiv humanih papiloma virusa (HPV) koji izazivaju rak treba da pomogne u povećanju stope HPV vakcinacije, posebno u zemljama u razvoju. Naučnici iz Nemačkog centra za istraživanje raka (DKFZ) razvili su potpuno novi koncept vakcinacije za ovu svrhu.
Rad je objavljen u časopisu npj Vaccines.
Vakcina je jeftina i štiti miševe od skoro svih tipova HPV-a koji izazivaju rak. Pored sprečavanja novih infekcija, vakcina takođe pokreće ćelijski imuni odgovor protiv ćelija inficiranih HPV-om i stoga može imati terapeutski efekat protiv postojećih infekcija.
Rak grlića materice uzrokovan određenim tipovima humanog papiloma virusa (HPV) je četvrti najčešći rak kod žena širom sveta. Većina slučajeva se dijagnostikuje u manje razvijenim zemljama, posebno u jugoistočnoj Aziji, Africi i Latinskoj Americi. Karcinogeni takozvani rizični HPV virusi se uglavnom prenose tokom seksualnog kontakta. Infekcije su veoma česte.
Pretpostavlja se da će do 80% populacije doći u kontakt sa ovim virusima tokom svog života. Pored raka grlića materice, infekcije sa HPV-om visokog rizika su takođe povezane sa rakom usne šupljine, analnim karcinomom i drugim karcinomima genitalnih organa.
Trenutno dostupne vakcine protiv HPV-a koji izazivaju rak su efikasne, ali imaju ograničenja. Oni su osetljivi na temperaturu i stoga zahtevaju kontinuirani transport hladnjačama, što predstavlja logistički problem u nekim zemljama. Njihova proizvodnja je složena i skupa. Pored toga, oni su efikasni samo protiv određenih tipova HPV-a koji izazivaju rak. Pre svega, međutim, ustanovljene HPV vakcine ne pokazuju terapeutske efekte na postojeće infekcije.
U razvoju svoje nove HPV vakcine, Miler i njegove kolege su sistematski pristupili rešavanju svih ovih problema. Osnova za to je bio „model prethodnika“ PANHPVAKS, koji je takođe razvijen u Milerovoj laboratoriji: ova isključivo profilaktička vakcina se već pokazala kao bezbedna u fazi I kliničkih ispitivanja i indukuje zaštitna antitela protiv svih HPV-ova koji izazivaju rak, kao i protiv nekih kožni papiloma virusi.
Za PANHPVAKS, istraživači su koristili male fragmente L2 proteina iz osam različitih tipova HPV-a. Ovi fragmenti se samo neznatno razlikuju između različitih tipova HPV-a i stoga mogu izazvati veoma širok imuni odgovor. Da bi ovi fragmenti proteina bili imunogeni, oni su umetnuti u odgovarajući protein skele koji potiče od mikroorganizma koji voli toplotu (Pirococcus furiosus).
„U našem trenutnom radu, PANHPVAKS-u smo dodali terapeutsku komponentu, odnosno antigen koji stimuliše ćelijski imuni odgovor“, objašnjava Miler. Virolozi DKFZ-a izabrali su protein E7 od dva visokorizična tipa HVP16 i 18. On se formira veoma rano u toku HPV infekcije u inficiranim ćelijama i stoga je idealna meta za ćelijski imuni odgovor da eliminiše ove ćelije. Međutim, E7 je takođe odgovoran za malignu transformaciju ćelija inficiranih HPV-om. Istraživači su stoga prvo morali da modifikuju antigen vakcine tako da više ne predstavlja pretnju.
U pretkliničkim studijama, nova vakcina cPANHPVAKS je bila u stanju da pokrene neutralizujuća antitela protiv svih kancerogenih HPV kod miševa i istovremeno aktivira citotoksične T ćelije protiv HPV16 proteina E7.
Ovi pozitivni rezultati podstakli su istraživače da sada proizvode cPANHPVAKS pod uslovima koji su u skladu sa smernicama dobre proizvođačke prakse (GMP) za farmaceutske proizvode. Ovako proizvedena vakcina može da se koristi u kliničkim ispitivanjima.
„Naš glavni cilj je da povećamo stope vakcinacije protiv HPV-a širom sveta, posebno u zemljama sa ograničenim resursima. Naša nova, toplotno stabilna vakcina je jeftina za proizvodnju, štiti od svih tipova HPV-a koji izazivaju rak i može potencijalno da neutrališe postojeće infekcije kombinovanjem sa E7″, kaže istraživač.
Da bi dalje istražili obećavajuća svojstva cPANHPVAKS-a, istraživači trenutno razvijaju koncept za kliničko testiranje vakcine.
