Nova vakcina koja cilja na upaljene moždane ćelije povezane sa Alchajmerovom bolešću može imati ključ za potencijalno sprečavanje ili modifikovanje toka bolesti, prema preliminarnom istraživanju predstavljenom na naučnim sesijama za osnovne kardiovaskularne nauke Američkog udruženja za srce 2023. Sastanak je u Bostonu, 31. jul–avg. 3, 2023.
Ranije su istraživači na Medicinskom fakultetu Univerziteta Juntendo u Tokiju, u Japanu, razvili vakcinu za eliminaciju staračkih ćelija koje eksprimiraju glikoprotein povezan sa starenjem (SAGP) — senolitičku vakcinu koja je poboljšala različite bolesti povezane sa uzrastom, uključujući aterosklerozu i dijabetes tipa 2 kod miševa. Druga studija je takođe otkrila da su SAGP-ovi visoko izraženi u glijalnim ćelijama kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću. Na osnovu nalaza iz ovih studija, istraživači su testirali ovu vakcinu na miševima kako bi ciljali ćelije sa prekomernom ekspresijom SAGP-a za lečenje Alchajmerove bolesti.
„Alchajmerova bolest sada čini 50% do 70% pacijenata sa demencijom širom sveta. Novi test vakcine naše studije na miševima ukazuje na potencijalni način za prevenciju ili modifikaciju bolesti. Budući izazov će biti postizanje sličnih rezultata kod ljudi“, rekao je vođa autor studije Chieh-Lun Hsiao, Ph.D., postdoktorski saradnik na odeljenju za kardiovaskularnu biologiju i medicinu na Medicinskom fakultetu Univerziteta Juntendo u Tokiju. „Ako bi se vakcina pokazala uspešnom kod ljudi, to bi bio veliki korak napred ka odlaganju progresije bolesti ili čak prevenciji ove bolesti.
U ovoj studiji, istraživački tim je kreirao mišji model Alchajmerove bolesti koji oponaša ljudski mozak i simulira patologiju Alchajmerove bolesti izazvane amiloid-beta. Da bi se testirala efikasnost SAGP vakcine, miševi su tretirani kontrolnom vakcinom ili SAGP vakcinom u dobi od dva i četiri meseca. Obično ljudi u kasnoj fazi Alchajmerove bolesti nemaju anksioznost, što znači da nisu svesni stvari oko sebe. Miševi koji su primili vakcinu imali su anksioznost, što znači da su bili oprezniji i svesniji stvari oko sebe – što istraživači kažu da bi moglo ukazivati na smanjenje bolesti. Pored toga, nekoliko inflamatornih biomarkera Alchajmerove bolesti je takođe smanjeno.
„Ranije studije koje su koristile različite vakcine za lečenje Alchajmerove bolesti na modelima miševa bile su uspešne u smanjenju depozita amiloidnog plaka i inflamatornih faktora, međutim, ono što našu studiju čini drugačijom je da je naša SAGP vakcina takođe promenila ponašanje ovih miševa na bolje“, Hsiao rekao.
Prema istraživačima, prethodna istraživanja sugerišu da je SAGP protein visoko povišen u mikroglijama, što znači da su mikroglija veoma važne ćelije za ciljanje kod Alchajmerove bolesti. Hsiao je rekao: „Uklanjanjem mikroglije koja je u stanju aktivacije, upala u mozgu se takođe može kontrolisati. Vakcina bi mogla da cilja aktiviranu mikrogliju i da ukloni ove toksične ćelije, na kraju popravljajući deficite u ponašanju koji su patili od Alchajmerove bolesti.“
Prema statističkom ažuriranju Američkog udruženja za srce iz 2023. godine, oko 3,7 miliona Amerikanaca, starosti 30 godina i više, imalo je Alchajmerovu bolest u 2017. godini, a predviđa se da će se ovaj broj povećati na 9,3 miliona do 2060. godine.
