Odbacivanje posredovano antitelima (AMR) je jedan od najčešćih uzroka otkazivanja transplantacije bubrega. Međutim, do danas se nijedan tretman nije pokazao efikasnim u dugoročnoj borbi protiv ove komplikacije.
Kao deo međunarodne i multidisciplinarne kliničke studije koju vode Georg Bohmig i Katharina Maier, Klinički odsek za nefrologiju i dijalizu, Odeljenje za medicinu III u MedUni Beču i Univerzitetske bolnice u Beču, otkriveno je da je novi terapijski princip u transplantacionoj medicini bezbedan. i veoma efikasan. Rezultati su nedavno objavljeni u New England Journal of Medicine.
Istraživanje je uključivalo 22 pacijenta kojima je dijagnostikovano odbacivanje posredovano antitelima (AMR) nakon transplantacije bubrega u Univerzitetskoj bolnici u Beču i Charite–Universitatsmedizin Berlin između 2021. i 2023. U randomiziranoj, dvostruko slepoj i placebom kontrolisanoj studiji, pacijenti davali su ili supstancu felzartamab ili sredstvo bez farmakološkog efekta (placebo).
Felzartamab je specifično (monoklonsko CD38) antitelo, prvobitno razvijeno kao imunoterapija za lečenje višestrukog mijeloma eliminacijom tumorskih ćelija u koštanoj srži.
„Zbog svoje jedinstvene sposobnosti da utiče na imunološke reakcije, felzartamab je takođe privukao interesovanje za medicinu transplantacije“, kaže vođa studije Bohmig, objašnjavajući nedavna dešavanja koja se u velikoj meri mogu pripisati njegovoj inicijativi.
„Naš cilj je bio da procenimo bezbednost i efikasnost antitela kao potencijalne opcije lečenja za AMR nakon transplantacije bubrega“, dodaje prvi autor Majer.
Nakon šestomesečnog perioda lečenja i ekvivalentnog perioda posmatranja, istraživači su bili u mogućnosti da prijave obećavajuće rezultate: pre svega, morfološke i molekularne analize transplantiranih biopsija pokazuju da felzartamab ima potencijal da se efikasno i bezbedno bori protiv AMR-a kod transplantacija bubrega.
Sa oko 330 transplantacija koje se obavljaju svake godine, transplantacija bubrega je najčešći oblik transplantacije organa u Austriji. AMR je jedna od najčešćih komplikacija, koja se javlja kada imuni sistem primaoca organa razvije antitela protiv stranog organa. Ovo može dovesti do gubitka funkcije bubrega, što često dovodi do potrebe za daljom dijalizom ili čak ponovljenom transplantacijom.
Lečenje AMR je stoga od suštinskog značaja ne samo za zdravlje pacijenata, već i za efikasnu upotrebu donorskih organa, kojih je već u ograničenoj ponudi. „Rezultati naše studije mogli bi da predstavljaju napredak u lečenju odbacivanja transplantata bubrega“, rezimira Majer.
„Naša otkrića takođe izazivaju nadu da bi felzartamab mogao da se suprotstavi odbacivanju drugih organa donatora, kao što su transplantacije srca ili pluća. Ksenotransplantacije koje koriste genetski modifikovane organe svinja bi možda takođe mogle da se pomaknu dalje u sferu mogućnosti“, kaže Bohmig.
Ova interdisciplinarna studija faze II, prvi klinički istraživački projekat koji je pokazao efikasan tretman za kasni AMR, sprovedena je u saradnji sa nekoliko odeljenja u MedUni Beču i Univerzitetskoj bolnici Beč, uključujući Odeljenje za kliničku farmakologiju (Bernd Jilma).
Takođe je uključivao međunarodnu saradnju sa Charite–Universitatsmedizin Berlin (Klemens Budde), Univerzitetskom bolnicom u Bazelu, Univerzitetom Alberta, Kanada, i američkom start-up Human Immunologi Biosciences, između ostalih. Sledeći korak, koji je ključan za odobrenje leka, je validacija rezultata u multicentričnoj studiji Faze III, koja se trenutno planira na osnovu trenutnih rezultata studije.
