Nova tehnika snimanja identifikuje pacijente sa glioblastomom koji bi imali koristi od imunoterapije

Nova tehnika snimanja identifikuje pacijente sa glioblastomom koji bi imali koristi od imunoterapije

Tim sa Instituta za istraživanje raka u Londonu razvio je novu imuno-PET tehniku snimanja koja bi mogla da uoči koji pacijenti sa glioblastomom bi dobro reagovali na imunoterapiju i koja prati odgovor tokom vremena.

Glioblastom je vrsta tumora mozga sa veoma lošom prognozom, sa prosečnim vremenom preživljavanja od 12-18 meseci – samo 5% pacijenata preživi duže od pet godina.

Istraživanja pokazuju da određeni pacijenti – posebno oni sa agresivnim tumorima – mogu dobro reagovati na lekove za imunoterapiju, ali trenutno ne postoji način da se to proceni bez biopsije tumora.

Zbog rizika od infekcije i krvarenja, biopsije se retko rade za glioblastome pre operacije za uklanjanje tumora, što znači da ovi pacijenti propuštaju poboljšane tretmane.

Viši nivoi proteina PD-L1 pronađeni su u brzo napredujućim tumorima glioblastoma. Ovaj protein deluje kao kočnica imunološkog sistema tela, tako da ciljanje PD-L1 i blokiranje njegove funkcije može pokrenuti imuni sistem u borbi protiv raka.

Biopsija je do sada bila jedini način za procenu nivoa PD-L1 u tumoru mozga. Međutim, biopsija daje samo statički snimak nivoa proteina u tumoru i njegovom okruženju u vreme kada je uzet. Takođe postoji vremenski razmak između uzimanja biopsije i donošenja odluka o lečenju, do kada se nivoi proteina mogu promeniti.

Zbog ovih izazova u proceni nivoa PD-L1 – i stoga da li bi imunoterapija funkcionisala – bez biopsije, pacijenti sa novodijagnostikovanim primarnim tumorima mozga redovno se isključuju iz kliničkih ispitivanja u ranoj fazi.

Istraživački tim je razvio radiotracer — radioaktivni molekul vezan za antitelo — da se veže za PD-L1 protein, a zatim meri njegove nivoe u telu pacijenata sa glioblastomom.

U nalazima objavljenim u časopisu Neuro-onkologija, istraživači su testirali svoj radiotracer da vide koliko će se dobro vezati za protein PD-L1 na tumoru i imunim ćelijama i pokazati na PET skeniranju.

Klinička faza je sprovedena u saradnji sa Medicinskim univerzitetom Šlezije u Katovicama, Poljska, i Nacionalnim istraživačkim institutom za onkologiju Maria Sklodovska-Curie u Glivicama, Poljska.

Osam novodijagnostikovanih pacijenata sa glioblastomom je dato intravenozno, praćeno PET skeniranjem nakon 48 i 72 sata. Njihovi PET skenovi su pokazali da se tragač uspešno vezuje za PD-L1 pozitivne ćelije unutar tumora i u celom telu. Ovi rezultati su upoređeni sa biopsijama uzetim tokom operacije za uklanjanje tumora, nakon PET skeniranja.

Pet pacijenata je nasumično raspoređeno da takođe primaju pembrolizumab pre operacije. Pembrolizumab je monoklonsko antitelo koje blokira funkciju PD-L1 ciljajući protein sa kojim je u interakciji, nazvan PD-1.

Istraživači su videli da su ovi pacijenti imali niže nivoe tragača u svojim tumorima – što sugeriše da lek deluje na protein PD-L1 i uklanja kočnice imunološkog sistema kako bi se mogao boriti protiv raka. Takođe su videli da ovi pacijenti imaju više nivoe tragača u limfnim tkivima, što ukazuje na to da lek aktivira imune ćelije širom tela.

Tri od ovih pet pacijenata su videli da se njihov rak stabilizovao i da više ne raste. Istraživači će istraživati vezu između njihovog odgovora na lek i nivoa PD-L1 u njihovom tumoru pre lečenja.

Kliničko ispitivanje ima za cilj da angažuje 36 pacijenata sa dijagnozom glioblastoma kako bi se procenilo da li je pembrolizumab dat pre operacije efikasan i da li se PET slikanje pomoću radiotracera može koristiti za praćenje napretka i prilagođavanje lečenja po potrebi.

Istraživači su takođe razvili još jedan radio-tracer za koji veruju da će biti još efikasniji od antitela korišćenog u ovoj studiji. Molekul je manji i tako lakše prolazi kroz krvno-moždanu barijeru — membranu koja sprečava toksine i koja štiti mozak — što znači da se PET skeniranje može napraviti samo jedan sat nakon injekcije. Tim se nada da će testirati ovaj molekul u sličnim studijama u budućnosti.

Dr Gabriela Kramer-Marek, vanredni profesor i vođa grupe za pretkliničko molekularno snimanje na Institutu za istraživanje raka u Londonu, rekla je: „Ova studija bi mogla da revolucioniše lečenje glioblastoma, jer smo pokazali da je moguće zamisliti cilj imunoterapije sa naš radiotraser.

„Mogućnost da skeniramo pacijentovo telo i vidimo nivoe ove mete znači da možemo da predvidimo odgovor pacijenata, da vidimo kako njihov imuni sistem reaguje na lečenje i da promenimo tretman tamo gde je to potrebno — obezbeđujući personalizovani plan lečenja zasnovan na jedinstvene karakteristike njihovog tumora, sve bez potrebe za biopsijom pre operacije.

„Radujem se što ću videti rezultate našeg većeg kliničkog ispitivanja da procenim koliko je ova imunoterapija efikasna kod pacijenata sa glioblastomom – i nadam se da će nam naš radiotracer reći više o biologiji iza zašto su neki tumori osetljiviji od drugih.“

Profesor Kristijan Helin, izvršni direktor Instituta za istraživanje raka u Londonu, rekao je: „Glioblastom je razorna bolest, a tretmani se nisu značajno promenili decenijama. Iako se čini da imunoterapije mogu biti efikasne, napredak je zaustavljen jer nema biomarker test da bi se pokazao ko bi mogao imati koristi od njih, ili način da se prati odgovor svakog pacijenta na lečenje.

„Ovi izazovi znače da su pacijenti sa novodijagnostikovanim karcinomom mozga često isključeni iz ispitivanja u ranoj fazi, i to može biti razlog što je toliko kliničkih ispitivanja raka mozga neuspešno.

„Fantastično je videti napredak u tehnologiji koji znači da bi inovativne tehnike snimanja uskoro mogle da budu vođene personalizovanim tretmanom. Ovo istraživanje bi moglo biti deo promene paradigme u smislu načina na koji se donose kliničke odluke za pacijente sa glioblastomom – od odabira pacijenata za klinička ispitivanja, do praćenje odgovora na lečenje u realnom vremenu“.