Studija koju je vodio Univerzitet Svonsi otkrila je da je stopa dojenja u Velsu povećana tokom pandemije.
Istraživanje, koje je obuhvatilo sve žene u Velsu koje su rodile između 2018. i 2021. godine, pokazalo je da su stope dojenja sa šest meseci bile veće tokom COVID-a u poređenju sa periodom pre pandemije — sa stopama koje su porasle sa 16,6 odsto pre pandemije na 20,5 odsto 2020. .
Studija je takođe otkrila snažnu korelaciju između namere majke da doji i verovatnoće isključivog dojenja šest meseci.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje isključivo dojenje prvih šest meseci bebinog života. Međutim, Velika Britanija ima jednu od najnižih stopa dojenja na svetu.
Da bi bolje razumeli ovo pitanje, istraživači Born in Vales sa sedištem u Nacionalnom centru za istraživanje zdravlja i blagostanja stanovništva u Svonsiju su imali za cilj da ispitaju uticaj pandemije na uvođenje i trajanje dojenja. Tim je takođe istražio da li je namera majke da doji uticala na dužinu vremena dok je isključivo dojila svoju bebu.
Njihovi nalazi su upravo objavljeni na mreži u BMJ Paediatrics Open. Studija je analizirala anonimne podatke iz SAIL banke podataka, povezujući informacije iz skupa podataka o pokazateljima majki (MIDS) i skupa podataka o rođenju i dojenju u nacionalnoj zajednici (NCCH).
Tim je ispitao dva skupa odgovora kako bi istražio vezu između namera i trajanja dojenja. Prvi set je došao iz ankete Born in Vales, koja je pitala buduće majke o tome kako planiraju da nahrane svoju bebu.
Drugi set, prema podacima MIDS-a, dokumentovao je namere majki nakon porođaja. Upoređujući odgovore iz dva izvora, istraživači su mogli da istraže kako su namjere majke tokom trudnoće i nakon porođaja uticale na dojenje.
Ključni nalazi iz studije uključuju:
Na osnovu svojih nalaza, studija predlaže ciljane intervencije tokom trudnoće kako bi se podstakla motivacija i namera za dojenjem i razvoj politika i sistema podrške kako bi se omogućilo porodicama da provode više vremena sa svojim bebama. Mere poput porodiljskog i očevog odsustva mogu doprineti poboljšanju trajanja dojenja.
Vodeći autor Hope Džons rekla je: „Naše istraživanje preporučuje da intervencije koje promovišu motivaciju za dojenje tokom ili čak pre trudnoće mogu da produže trajanje dojenja.“
„Pored toga, aspekti pandemije, kao što je rad od kuće ili produženo vreme sa partnerima, mogli su pozitivno uticati na trajanje dojenja. Stoga, politike i prakse koje olakšavaju porodično vreme mogu potencijalno da produže trajanje dojenja.“
Profesorka Šined Brofi, direktorka Centra za zdravlje stanovništva, dodala je: „Dojenje ima značajne zdravstvene koristi za majke i bebe i igra vitalnu ulogu u javnom zdravlju jer je isplativ način za prevenciju bolesti, smanjenje troškova zdravstvene zaštite i promovisanje zdravlje stanovništva“.
„Naša otkrića doprinose rastućem broju dokaza o dojenju. Razumevanjem šta utiče na to koliko dugo majke doje svoje bebe, možemo stvoriti efikasne načine da podstaknemo i podržimo dojenje – poboljšanje uzimanja, trajanje dojenja i ishode zdravlja majke i deteta.“
