Nagoveštaji se nastavljaju nizati. Još jedan pregled je otkrio da su ishrane zasnovane na biljci povezane sa boljim dugoročnim zdravljem, ovog puta posebno oko gubitka težine i prevencije srčanih bolesti.
Štaviše, medicinski istraživač iz bolnice Kilu Univerziteta Šandong Jani Ksu i njegove kolege otkrili su da konzumacija sirovog povrća može igrati veliku ulogu u ovim ishodima.
„Gojaznost i njene povezane komplikacije ne samo da dovode do povećanog morbiditeta i mortaliteta, već i do smanjenog kvaliteta života“, pišu Ksu i tim u svom radu.
„Dijeta na biljnoj bazi je održiva opcija za ljude koji žele da kontrolišu svoju telesnu težinu i poboljšaju kvalitet svoje ishrane kako bi sprečili i lečili metaboličke bolesti.
Od zdravijeg nivoa holesterola, srca, mozga, creva i imunološkog sistema, do dužeg života uopšte, studije nastavljaju da otkrivaju ove snažne veze između vegetarijanske i veganske ishrane sa smanjenim rizikom od velikih bolesti.
Iako to ne znači da svi treba da se odmah odreknemo mesa, to podrazumeva smanjenje količine mesa gde je to moguće može imati snažan pozitivan uticaj na naše zdravlje.
Pretražujući ranu naučnu literaturu, Ksu i tim su pronašli 24 studije koje istražuju vezu između ishrane zasnovane na biljci i gubitka težine. Objedinjeni podaci iz studija dali su detalje o 2.223 osobe starosti od 18 do 82 godine, pri čemu je trajanje proučavane dijete variralo od dve do 96 nedelja.
Pregled ukazuje da se pozitivni uticaji biljne ishrane vremenom povećavaju, objašnjavaju Ksu i kolege. Dok su oni na strogo veganskoj ishrani izgubili najviše kilograma, to nije bilo značajno više od učesnika koji su i dalje konzumirali mlečne proizvode i jaja.
Ali studije koje su uključivale povećanu potrošnju sirovog povrća činilo se da podržavaju najjače veze sa manjim rizikom od gojaznosti i srčanih problema, otkrili su istraživači.
Čak i randomizovana kontrolisana ispitivanja poput ovih ne mogu da utvrde da li konzumacija sirovog povrća direktno utiče na poboljšanje našeg zdravlja, pa su istraživači uključili drugu analizu zasnovanu na Mendelovom randomizaciji – procesu koji je pogodniji za identifikaciju uzroka i posledice po zdravlje.
Pregledajući javnu bazu podataka čitavih genoma, tim je odabrao genetske varijante koje bi mogle biti statistički povezane sa faktorima kao što su ishrana zasnovana na biljci, potrošnja povrća i štetni zdravstveni ishodi. Iz ovoga je Mendelova analiza randomizacije utvrdila da je veća verovatnoća da je jedenje više sirovog povrća odgovorno za gubitak težine nego genetski faktori.
„Sirovo povrće sadrži fitosterole i nezasićene masti koje snižavaju koncentraciju holesterola u krvi“, objašnjavaju Ksu i tim u svom pregledu. „Oni takođe sadrže različite supstance (npr. tokoferole, askorbat, karotenoide, saponine i flavonoide) koje mogu smanjiti upalu i oksidativni stres, čime se smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Povećanje količine sirovog povrća koje jedemo može biti dobar način da poboljšamo naše zdravlje, ali važno je imati na umu da previše previše sirovog povrća može dovesti do zdravstvenih problema. Vegetarijanska ishrana može dovesti do nedostataka hranljivih materija ako se ne planira pravilno.
Na primer, B12 je lakše dobiti iz životinjskih proizvoda, a nizak nivo može izazvati čireve u ustima, žuticu, probleme sa vidom, depresiju i druge probleme sa raspoloženjem. Vegetarijanstvo može biti izuzetno teško postići i onima od nas sa zdravstvenim problemima u ishrani.
Iz ovih razloga istraživači često naglašavaju da je uključivanje više povrća u vašu ishranu, umesto da postanete striktno veganski, najvažniji zaključak iz svih ovih studija.
Ova recenzija je objavljena u Frontiers in Nutrition.
