Trudnoća je transformativno vreme u životu osobe gde telo prolazi kroz brze fiziološke adaptacije da bi se pripremilo za majčinstvo – što svi znamo. Ono što je ostalo nešto kao misterija je šta velike hormonske promene izazvane trudnoćom čine mozgu. Istraživači u laboratoriji profesorke Emili Jacobs na UC Santa Barbara bacili su svetlo na ovo nedovoljno proučavano područje pomoću prve mape ljudskog mozga tokom trudnoće.
„Želeli smo da pogledamo putanju promena mozga posebno unutar gestacionog prozora“, rekla je Laura Pričet, vodeći autor rada objavljenog u Nature Neuroscience. Prethodne studije su napravile snimke mozga pre i posle trudnoće, rekla je, ali nikada nismo bili svedoci trudnog mozga usred ove metamorfoze.
Prateći jednu majku koja je rodila prvi put, istraživači su skenirali njen mozak svakih nekoliko nedelja, počevši od pre trudnoće i nastavljeno do dve godine nakon porođaja. Podaci, prikupljeni u saradnji sa timom Elizabeth Chrastil na UC Irvine, otkrivaju promene u sivoj i beloj materiji mozga tokom trudnoće, što sugeriše da je mozak sposoban da zadivljuje neuroplastičnost iu odraslom dobu.
Njihov precizan pristup slikanju omogućio im je da shvate dinamičnu reorganizaciju mozga kod učesnika sa izuzetnim detaljima. Ovaj pristup dopunjuje rane studije koje su upoređivale mozak žena pre i posle trudnoće. Autori su primetili: „Naš cilj je bio da popunimo prazninu i razumemo neurobiološke promene koje se dešavaju tokom same trudnoće.“
Najizraženije promene koje su naučnici otkrili dok su snimali mozak subjekta tokom vremena je smanjenje zapremine kortikalne sive materije, naboranog spoljašnjeg dela mozga. Zapremina sive materije se smanjila kako se proizvodnja hormona povećala tokom trudnoće. Međutim, smanjenje zapremine sive materije nije nužno loša stvar, naglasili su naučnici.
Ova promena bi mogla da ukaže na „fino podešavanje“ moždanih kola, za razliku od onoga što se dešava svim mladim odraslim osobama dok prelaze kroz pubertet i njihovi mozgovi postaju specijalizovaniji. Trudnoća verovatno odražava još jedan period kortikalne prefinjenosti.
„Laura Pritschet i studijski tim bili su tour de force, sprovodeći rigorozan skup analiza koje su stvorile nove uvide u ljudski mozak i njegovu neverovatnu sposobnost plastičnosti u odraslom dobu“, rekao je Džejkobs.
Manje očigledno, ali jednako značajno, istraživači su otkrili značajno povećanje bele materije, koja se nalazi dublje u mozgu i generalno odgovorna za olakšavanje komunikacije između regiona mozga. Dok je smanjenje sive materije trajalo dugo nakon porođaja, povećanje bele materije je bilo prolazno, dostižući vrhunac u drugom tromesečju i vraćajući se na nivoe pre trudnoće oko vremena rođenja.
Ova vrsta efekta nikada ranije nije bila uhvaćena skeniranjem pre i posle, prema istraživačima, što omogućava bolju procenu koliko dinamičan mozak može biti u relativno kratkom vremenskom periodu.
„Majčin mozak prolazi kroz koreografsku promenu tokom trudnoće i konačno smo u mogućnosti da vidimo kako se to odvija“, rekao je Džejkobs. Ove promene sugerišu da je mozak odrasle osobe sposoban da se podvrgne produženom periodu neuroplastičnosti, promenama mozga koje mogu da podrže adaptacije ponašanja vezane za roditeljstvo.
„Osamdeset pet odsto žena doživi trudnoću jednom ili više puta tokom svog života, a oko 140 miliona žena je trudno svake godine“, rekao je Pričet, koji se nada da će „razvejati dogmu“ o krhkosti žena tokom trudnoće.
Ona je tvrdila da neuronauku o trudnoći ne treba posmatrati kao nišnu temu istraživanja, jer će nalazi dobijeni kroz ovu liniju rada „produbiti naše sveukupno razumevanje ljudskog mozga, uključujući proces njegovog starenja“.
Skup podataka otvorenog pristupa, dostupan na mreži, služi kao polazna tačka za buduća istraživanja kako bi se razumelo da li veličina ili tempo ovih promena u mozgu sadrže tragove o riziku žene od postporođajne depresije, neurološkog stanja koje pogađa otprilike jednu od pet žena. .
„Sada postoje tretmani za postporođajnu depresiju koje je odobrila FDA“, rekao je Pritschet, „ali rano otkrivanje ostaje neuhvatljivo. Što više saznamo o majčinom mozgu, to ćemo imati veće šanse da pružimo olakšanje.“
I to je upravo ono što su autori zacrtali. U režiji Džejkobsa, njihov tim gradi na ovim ranim otkrićima kroz projekat Maternal Brain. Više žena i njihovih partnera se upisuje na UC Santa Barbara, UC Irvine, i kroz međunarodnu saradnju sa istraživačima u Španiji.
„Stručnjaci za neuronauku, reproduktivnu imunologiju, proteomiku i veštačku inteligenciju udružuju snage kako bi naučili više nego ikada o majčinom mozgu“, rekao je Džejkobs. „Zajedno imamo priliku da se pozabavimo nekim od najhitnijih i najmanje razumljivih problema u zdravlju žena.“
