U novoj studiji koja će danas biti predstavljena na godišnjem sastanku Društva za majčino-fetalnu medicinu (SMFM), The Pregnancy Meeting – i objavljena u American Journal of Obstetrics and Ginecology – istraživači će otkriti nalaze koji ukazuju na trudnice koje nemaju dijabetes ali imaju povećan rizik od razvoja predijabetesa ili dijabetesa tipa 2 10-14 godina kasnije.
Studije pokazuju da dijabetes u trudnoći — takođe poznat kao gestacijski dijabetes — stavlja trudnicu u veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 kasnije u životu. Gestacijski dijabetes je takođe čest uzrok beba koje su velike za gestacionu dob (LGA). LGA se definiše kao novorođenčad čija je težina više od 90 procenata svih beba iste gestacijske dobi. LGA bebe će verovatnije biti primljene u neonatalnu jedinicu intenzivne nege i kasnije u životu razviti zdravstvene komplikacije, uključujući gojaznost i dijabetes tipa 2.
Ono što do sada nije proučavano je da li neko ko nema gestacijski dijabetes, ali rodi LGA bebu, takođe rizikuje da razvije dijabetes kasnije u životu.
U novoj studiji koja će danas biti predstavljena na godišnjem sastanku Društva za majčino-fetalnu medicinu (SMFM), The Pregnanci Meeting – i objavljena u American Journal of Obstetrics & Ginecologi – istraživači će otkriti nalaze koji ukazuju na trudnice koje nemaju dijabetes ali imaju veći rizik od razvoja predijabetesa ili dijabetesa tipa 2 10-14 godina kasnije.
Istraživači su koristili podatke iz Nastavne studije o hiperglikemiji i neželjenom ishodu trudnoće (HAPO). HAPO, opservaciona studija, ispitala je toleranciju na glukozu u velikoj, multinacionalnoj, rasno raznolikoj kohorti u trećem tromesečju trudnoće; Nastavna studija je razmatrala povezanost između gestacionog dijabetesa i dugoročnih zdravstvenih ishoda trudnica i njihove dece.
Među 4.025 osoba koje nisu imale gestacijski dijabetes, 13 procenata (535 ljudi) imalo je dete LGA; 8 procenata (314 ljudi) imalo je bebu male za gestaciono doba (SGA); a 79 procenata (3.176 ljudi) imalo je prosečnu gestacionu starost (AGA) ili normalno odraslo novorođenče.
Podaci su otkrili da je 10 do 14 godina nakon porođaja, 20 posto (791 osoba) imalo dijagnozu predijabetesa ili dijabetesa i da je učestalost predijabetesa ili dijabetesa bila veća među osobama koje su imale LGA rođenje (24,8 posto) u poređenju sa onima koje su imale SGA rođenje (15,4 odsto) ili što je još važnije, oni koji su imali AGA rođenje (19,7 odsto). Povećani rizik od dijabetesa i predijabetesa kod novorođenčeta LGA bio je slučaj čak i nakon što su istraživači prilagodili faktore rizika za razvoj dijabetesa tipa 2, kao što su starost, gojaznost, visok krvni pritisak i porodična istorija dijabetesa.
„Tako često u kliničkoj praksi kada vidimo velike bebe, a pojedinac nema gestacijski dijabetes, ne govorimo o zdravstvenim posledicama za majku kasnije u životu“, kaže glavni autor studije Kartik K. Venkatesh, MD, Ph. .D., subspecijalista za medicinu majke i fetusa i docent za akušerstvo i ginekologiju i docent za epidemiologiju na Medicinskom centru Veksner Univerziteta Ohajo u Kolumbusu. „Ali ovo istraživanje sugeriše da mogu postojati i zdravstvene posledice za trudnicu čak i bez gestacionog dijabetesa kada ima bebu veće od normalne veličine. Zato je toliko važno pratiti velike grupe ljudi i njihove bebe, bez obzira na to da li su imale gestaciju. dijabetes ili ne, tokom dužeg vremenskog perioda.
„Prava implikacija ovog istraživanja je da moramo prestati da razmišljamo o brizi o trudnoći kao o epizodnoj nezi tako što ćemo uspostaviti ove veze između trudnoće i dugoročnih zdravstvenih ishoda kod majki i dece kako bismo videli širu sliku.“
