Neal Glaviano, docent kineziologije na Fakultetu za poljoprivredu, zdravlje i prirodne resurse, otkrio je da rehabilitacija za rešavanje hroničnog bola kolena možda nije usmerena na sve prave mišiće.
Glavijano i Sungvan Kim ’25 (CAHNR), dr. student u svojoj laboratoriji, nedavno su objavili svoje nalaze u časopisu Fizikalna terapija u sportu.
Glavijano godinama proučava patelofemoralni bol, koji se ponekad naziva i „koleno trkača“. Otprilike 23% svetske populacije pati od ove vrste bola, koji pogađa područje oko kolenske kapice. Iako je prisutno u opštoj populaciji, ovo stanje je posebno uobičajeno za trkače i one u vojsci.
„Sve u svemu, to je prilično značajno oštećenje sposobnosti [ljudi] da vode srećne i zdrave živote“, kaže Glavijano.
Istraživači znaju da su kod pacijenata sa hroničnim patelofemoralnim bolom, neki mišići na nogama i kukovima slabiji u smislu snage i izdržljivosti, pored smanjene sposobnosti da generišu svoju maksimalnu mišićnu kontrakciju.
„Sve se vraća na to da iz nekog razloga postoji potencijalni deficit u mišićima“, kaže Glavijano.
Glavijano je pretpostavio da ovi deficiti mogu biti povezani sa veličinom određenih mišića oko kolena. Konkretno, bio je zainteresovan za gluteus i četvorostruke mišiće.
„Mnoga istraživanja pokazuju dosledne dokaze da u tim mišićima postoji slabost“, kaže Glavijano. „Dakle, očekivao sam da su to četiri mišića za koje bismo otkrili da su manje veličine u poređenju sa zdravom bazom podataka.“
Glavijano i Kim su sarađivali sa Centrom za istraživanje slika mozga (BIRC) na UConn-u da bi sproveli MRI skeniranje 13 pacijenata sa patelofemoralnim bolom. Istraživači su zatim radili sa Springbokom, kompanijom koju su razvili istraživači sa Univerziteta Virdžinija, kako bi analizirali pojedinačne zapremine mišića.
Fokusirali su se na pacijentkinje jer žene imaju 2,2 puta veće šanse da dožive ovu vrstu bola nego muškarci, iako istraživači ne znaju zašto.
„Mislili smo da će nam pokušaj da kontrolišemo [pol] omogućiti da odgovorimo na naše pitanje malo jednostavnije, umesto da se brinemo o poznatim razlikama u veličini mišića između muškaraca i žena“, kaže Glavijano.
Dok su Glavijano i Kim očekivali da će videti razlike u veličini mišića u četvorinama i gluteusima, to nije ono što su otkrili. Nije bilo značajnih razlika u veličini ovih mišića kod pacijenata sa patelofemoralnim bolom u poređenju sa zdravim uzorcima.
Umesto toga, mišići na prednjem delu bokova pacijenata, njihovi duboki spoljašnji rotatori kuka i tetive kolena bili su manji. Pored toga, nisu svi pacijenti imali oštećenja u istim mišićima.
„Četiri glavna mišića koja mnoga istraživanja postavljaju kao metu za rehabilitaciju zapravo nisu bila manja po veličini“, kaže Glaviano. „Mislim da to pokazuje potrebu da se individualizuje tretman pacijenata. Mi kao kliničari i istraživači moramo da kvantifikujemo koji mišići imaju oštećenje i ciljamo one u lečenju pacijenata.“
Glaviano namerava da nastavi sa ovim nalazima kako bi istražio da li rehabilitacione intervencije za patelofemoralni bol mogu biti bolje prilagođene i individualizovane.
Većina pacijenata koji primaju rehabilitaciju zbog patelofemoralnog bola ne doživljavaju dugotrajno olakšanje bola. Ovi nalazi mogu biti ključ za rešavanje ovog nedostatka i poboljšanje kvaliteta njihovog života.
„Vrlo je malo posla na mišićima za koje je utvrđeno da su manji, tako da bi to moglo objasniti zašto postoje tako loši dugoročni rezultati kod ovih pacijenata“, kaže Glaviano. „Dok ciljamo na njihove četvorke i mišiće kuka, možda nam nedostaju drugi mišići koji bi takođe mogli biti važni.“
Glavijano takođe planira da razmotri inhibiciju mišića, gde mišić nije u stanju da radi optimalno jer ne pucaju svi povezani nervi. U svom prethodnom radu, Glaviano je otkrio da pacijenti sa patelofemoralnim bolom doživljavaju inhibiciju gluteusa i četvorostrukih mišića.
„Možda nije da je mišić manji“, kaže Glavijano. „Radi se o tome da mišić nije u stanju da regrutuje sve motorne jedinice koje su na raspolaganju da bi mogao da proizvede tu silu, i zato je slabost prisutna, ne samo sa volumetrijskog stanovišta. Moraćemo da nastavimo da radimo da bismo saznali .“
