Mlade odrasle osobe koje se osećaju potišteno ili depresivno imaju veću verovatnoću da razviju kardiovaskularne bolesti (KVB) i imaju loše zdravlje srca, prema novoj studiji koju su vodili istraživači Johns Hopkins Medicine koji su analizirali podatke više od pola miliona ljudi između 18 i 18 godina. 49. Nalazi doprinose rastućem broju dokaza koji povezuju KVB sa depresijom među mladim i sredovečnim odraslim osobama, i sugerišu da bi odnos između njih dvoje mogao da počne u ranom odraslom dobu.
Studija, objavljena 23. januara u Journal of the American Heart Association, takođe je otkrila da mladi odrasli koji su sami prijavili da se osećaju depresivno ili da imaju loše dane mentalnog zdravlja imaju veću stopu srčanih udara, moždanog udara i faktora rizika za srčana oboljenja u poređenju sa njihovim vršnjaci bez problema sa mentalnim zdravljem .
„Kada ste pod stresom, anksiozni ili depresivni, možete se osećati preopterećeno, a vaš otkucaj srca i krvni pritisak se povećavaju. Takođe je uobičajeno da osećaj lošeg stanja može da dovede do lošeg načina života kao što je pušenje, pijenje alkohola, manje spavanje i nedostatak fizičkog aktivna—sva nepovoljna stanja koja negativnost utiču na vaše srce“, kaže Garima Šarma, M.B.B.S., vanredni profesor medicine na Johns Hopkins Medicine i viši autor studije.
Šarma i njene kolege su pogledale podatke od 593.616 odraslih koji su učestvovali u Sistemu za nadzor faktora rizika u ponašanju, anketi koju su sami prijavili, nacionalno reprezentativnoj anketi sprovedenoj između 2017. i 2020. Anketa je uključivala pitanja o tome da li im je ikada rečeno da imaju depresivni poremećaj , koliko dana su imali loše mentalno zdravlje u proteklom mesecu (0 dana, 1–13 dana ili 14–30 dana), da li su doživeli srčani udar, moždani udar ili bol u grudima i da li su imali faktore rizika za kardiovaskularne bolesti.
Faktori rizika uključuju visok krvni pritisak, visok holesterol, prekomernu težinu/gojaznost, pušenje, dijabetes i lošu fizičku aktivnost i ishranu. Smatralo se da ljudi koji su imali dva ili više od ovih faktora rizika imaju suboptimalno kardiovaskularno zdravlje.
Jedna od pet odraslih osoba je sama prijavila da ima depresiju ili da se često oseća slabo, pri čemu je studija navela da je moglo biti veće stope tokom poslednje godine studije, koja je bila prva godina pandemije COVID-19. Prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, procenat odraslih u SAD koji su iskusili depresiju ili anksioznost skočio je sa 36,4% na 41,5% tokom prve godine pandemije, sa najvećim porastom među ljudima starosti od 18 do 29 godina.
Studija je otkrila da su, generalno, oni koji su sami prijavili da su se osećali loše, imali jaču vezu sa kardiovaskularnim bolestima i lošim zdravljem srca. U poređenju sa ljudima koji nisu prijavili dane lošeg mentalnog zdravlja u poslednjih 30 dana, učesnici koji su prijavili do 13 dana lošeg mentalnog zdravlja imali su 1,5 puta veće šanse za KVB, dok su oni sa 14 ili više dana lošeg mentalnog zdravlja imali duplo veće šanse. Povezanost između lošeg mentalnog zdravlja i KVB nije se značajno razlikovala prema polu ili urbanom/ruralnom statusu.
„Odnos između depresije i srčanih bolesti je dvosmerna ulica. Depresija povećava rizik od srčanih problema, a oni sa srčanim oboljenjima doživljavaju depresiju“, kaže Iaa Adoma Kvapong, MD, M.P.H., postdoktorski istraživač u Johns Hopkins Ciccarone Centru za prevenciju kardiovaskularnih bolesti i glavni autor studije.
„Naša studija sugeriše da moramo dati prioritet mentalnom zdravlju među mladim odraslim osobama i možda povećati skrining i praćenje srčanih bolesti kod ljudi sa mentalnim zdravstvenim stanjima i obrnuto kako bismo poboljšali opšte zdravlje srca.“
Kvapong kaže da ova nova studija pruža samo snimak kardiovaskularnog zdravlja mladih ljudi sa depresijom i da nove studije treba da sagledaju kako depresija utiče na kardiovaskularno zdravlje tokom vremena.
