Faze pada u socijalnu izolaciju koje doživljavaju stariji ljudi sa oštećenjem sluha prvi put su izloženi u novoj studiji koju je vodio istraživač sa Univerziteta Stirling.
Analiza dr Ajše Motala, predavača psihologije na PMF-u, mogla bi da dovede do ciljanijih intervencija koje imaju za cilj ublažavanje uticaja na zdravlje i društvene živote. Studija „Longitudinalni okvir za opisivanje odnosa između gubitka sluha povezanog sa godinama i socijalne izolacije“ objavljena je u časopisu Trendovi u sluhu.
Više od 65% odraslih starijih od 60 godina doživljava neki oblik gubitka sluha, kao što su teškoće u razumevanju govora kada je prisutan zvuk u pozadini, prema Svetskom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije o sluhu objavljenom 2021.
Razumevanje veze između gubitka sluha i socijalne izolacije je od vitalnog značaja jer je povezano sa kognitivnim padom i drugim zdravstvenim problemima kao što su loša ishrana, pušenje, zloupotreba alkohola, depresija i srčana oboljenja.
Dr Motala je rekao: „Gubitak sluha u vezi sa godinama je široko rasprostranjena zabrinutost među starijim osobama, što utiče na njihov svakodnevni život i društvene interakcije.
„Iako se priznaje povezanost između gubitka sluha i društvene izolacije, precizni mehanizmi i faze nisu dobro definisane.
„Ovaj rad premošćuje taj jaz tako što predlaže sveobuhvatan okvir koji ocrtava progresiju od poteškoća sa sluhom do socijalnog povlačenja i eventualne izolacije, popunjavajući značajnu prazninu u znanju u ovoj oblasti.
Tokom prve faze – odvajanja – stariji ljudi sa gubitkom sluha imaju tendenciju da se zoniraju, dosađuju im se i trpe propuste pažnje.
U sledećoj fazi — socijalnom povlačenju — oni rano napuštaju okupljanja i čak izbegavaju određene situacije.
U završnoj fazi — socijalna izolacija — stariji ljudi sa oštećenjem sluha će ograničiti veze koje će dovesti do nedostatka druženja i podrške.
Dr Motala i saradnici-istraživači dr Bjorn Herman (Univerzitet u Torontu) i profesor Ingrid Džonsrud (Univerzitet Zapadnog Ontarija) predlažu kombinaciju intervencija koje mogu usporiti ili zaustaviti spuštanje ka društvenoj izolaciji.
Pored kliničkih intervencija, kao što su slušna pomagala, istraživači predlažu holističke intervencije koje se bave višestrukim pitanjima, uključujući psihološka, socijalna i zdravstvena pitanja, i obezbeđuju forum za druženje, obrazovanje i vežbanje za podsticanje većeg društvenog angažovanja i učešća.
Dr Motala je rekao: „Identifikovanje ovih različitih faza nudi dragocene uvide za razvoj ciljanih intervencija. Može biti korisno za porodične lekare i audiologe koji žele da umanje rizik od socijalne izolacije za svoje pacijente sa gubitkom sluha.“