Studija Univerziteta u Majamiju nudi nove uvide u razvoj jezika kod dece sa gubitkom sluha, sugerišući strategije učenja jezika koje mogu pomoći deci sa kohlearnim implantatima – hirurški implantiranim slušnim uređajima – da prevaziđu početna kašnjenja u razvoju jezika.
Studija, koju su sproveli istraživači Lin K. Peri i Danijel S. Mesindžer sa Univerziteta u Majamiju, i istraživač sa Medicinskog fakulteta Leonard M. Miler Ivet Cejas, baca svetlo na vezu između ranog znanja rečnika i kasnijeg razvoj jezika kod dece sa kohlearnim implantatima.
Istraživači su se fokusirali na proporciju imenica zasnovanih na obliku u početnim rečnicima dece. Imenice zasnovane na obliku su reči kao što su „stolica“ ili „šolja“ koje opisuju kategoriju objekata na osnovu njihovog oblika, a ne drugih karakteristika kao što su boja ili materijal.
Njihovi nalazi, objavljeni u časopisu Nauka o razvoju , pokazuju da je veći udeo imenica zasnovanih na obliku u dečijem rečniku ubrzo nakon kohlearne implantacije bio povezan sa boljim razvojem jezika u naredne tri godine.
Istraživači su takođe otkrili da je veza između imenica zasnovanih na obliku i dugotrajnog razvoja jezika bila jača kod dece koja su primila kohlearne implantate, u poređenju sa decom sa normalnim sluhom. Rezultati imaju implikacije na napore da se pomogne deci sa oštećenjem sluha da prevaziđu početna jezička kašnjenja uzrokovana nedostatkom slušnog unosa i pristupa zvucima govora pre nego što dobiju kohlearne implantate.
„Čini se da je učenje više imenica zasnovanih na obliku uticalo i na to koliko reči znaju, kao i na njihove gramatičke veštine i druge aspekte jezika“, rekao je Peri, prvi autor rada i vanredni profesor na Odseku za psihologiju. „Posebno za decu sa kohlearnim implantatima, to je bio tako snažan prediktor da smo čak tri godine kasnije uspeli da objasnimo neke od razlika u njihovim jezičkim veštinama.
Podaci korišćeni u ovoj studiji prikupljeni su kao deo studije o razvoju dece posle kohlearne implantacije, nacionalne longitudinalne studije na više lokacija. Istraživači su analizirali podatke o jezičkim sposobnostima male dece sa kohlearnim implantatima pre operacije implantacije i svakih šest meseci nakon implantacije. Takođe su pogledali podatke o deci sa normalnim sluhom koja su regrutovana iz predškolskih ustanova.
Studija je otkrila da su deca sa većim udelom imenica zasnovanih na obliku u svom rečniku ubrzo nakon implantacije imala veći vokabular godinu dana, dve i tri godine nakon implantacije. Takođe su postigli bolje rezultate na standardizovanim testovima drugih jezičkih sposobnosti i veća je verovatnoća da su sustigli svoje vršnjake sa normalnim sluhom.
Prethodne studije su ukazale na važnost imenica zasnovanih na obliku u jezičkom razvoju dece sa normalnim sluhom i da usvajanje ovog obrasca u rečniku engleskog jezika koji se rano uči može pomoći deci da steknu nove reči. Ali pre ove studije, malo se znalo o ulozi imenica zasnovanih na obliku u jezičkom razvoju dece sa kohlearnim implantatima.
„Ovo je pravi eksperiment u prirodi koji pokazuje da vrste reči koje dete poznaje utiču na njihov jezički razvoj“, rekao je Mesindžer, profesor na Odseku za psihologiju. „Neverovatno je da su ovi efekti bili najjači za korisnike kohlearnih implantata, možda zato što su imenice zasnovane na obliku vodile njihovo učenje reči nakon što su im implantati omogućili pristup sluhu.
Nalazi sugerišu da poznavanje imenica zasnovanih na obliku olakšava razvoj jezika kod dece i može pomoći da se nadoknade početna jezička kašnjenja kod dece sa kohlearnim implantatima.
„Dok su kohlearni implantati postali standard nege dece sa bilateralnim teškim do dubokim gubitkom sluha, i dalje postoji značajna varijabilnost u razvoju njihovog govornog jezika“, rekao je Cejas, profesor i direktor službi podrške porodici na Odeljenju za otorinolaringologiju. na Medicinskom fakultetu Miller. „Naš rad ističe potencijalni put za intervenciju koji može pomoći u zatvaranju rečnika i jezičkog jaza koji postoji kod neke od ove dece.
Iako je studija otkrila povezanost između prvobitnog udela imenica zasnovanih na obliku u dečijem rečniku i kasnijeg razvoja jezika, istraživači su rekli da je potrebno dalje istraživanje da bi se ustanovila uzročna veza.
Takođe su primetili da još ne znaju zašto su neka deca imala veći udeo imenica zasnovanih na obliku u svom rečniku od druge.
„I unutar grupe dece koja imaju kohlearne implantate i dece uopšte, vidimo razlike u pogledu reči koje deca prvo uče“, rekao je Peri. „Mislim da će otkriti odakle dolaze te razlike biti važno da bismo znali kako najbolje podržati sve učenike.“
