Dva široko korišćena statina, rosuvastatin i atorvastatin, podjednako su efikasna u prevenciji srčanog udara, moždanog udara i smrti kod ljudi sa koronarnom bolešću. Ali dok je lečenje rosuvastatinom povezano sa nižim nivoima holesterola, ono takođe nosi veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 od atorvastatina, otkriva studija koju je danas objavio The BMJ.
Snižavanje nivoa „lošeg“ (LDL) holesterola pomoću statina preporučuje se osobama sa koronarnom bolešću — stanjem u kome su krvni sudovi koji snabdevaju srce suženi ili blokirani.
Ali nekoliko studija je direktno uporedilo dugoročne kliničke efekte dva najmoćnija statina — rosuvastatina i atorvastatina — kod ljudi sa koronarnom bolešću.
Da bi ovo rešili, istraživači u Koreji su analizirali rezultate kliničkog ispitivanja LODESTAR, koje je uključivalo 4.400 odraslih (prosečne starosti 65 godina; 28% žena) sa koronarnom bolešću u 12 bolnica u Južnoj Koreji.
Na početku ispitivanja zabeležena je medicinska istorija i informacije o načinu života, a učesnici su nasumično raspoređeni da primaju ili dnevno rosuvastatin ili atorvastatin tokom tri godine od septembra 2016. do novembra 2019. Istraživači su zatim ispitali razlike između dve grupe u pogledu smrti od bilo koji uzrok i stope srčanog udara, moždanog udara i koronarne revaskularizacije (postupci za obnavljanje protoka krvi u delovima srca).
Takođe je procenjeno nekoliko drugih bezbednosnih ishoda, uključujući razvoj dijabetesa tipa 2, prijem u bolnicu zbog srčane insuficijencije, velike krvne ugruške i operaciju katarakte.
Sve u svemu, 4.341 od 4.400 učesnika (98,7%) završilo je ispitivanje. Istraživači nisu pronašli uočljive razlike između dve grupe za smrt od svih uzroka (2,6% u grupi sa rosuvastatinom naspram 2,3% u grupi sa atorvastatinom), srčani udar (1,5% naspram 1,2%), moždani udar (1,1% prema 0,9%) %) ili bilo kakvu revaskularizaciju (5,3% naspram 5,2%).
Prosečan nivo LDL holesterola tokom perioda ispitivanja bio je niži u grupi koja je primala rosuvastatin nego u grupi sa atorvastatinom (1,8 prema 1,9 mmol/L).
Grupa koja je primala rosuvastatin imala je veću stopu razvoja dijabetesa tipa 2 koji je zahtevao lekove (7,2% naspram 5,3%) i operaciju katarakte (2,5% naspram 1,5%), ali se ostali bezbednosni ishodi nisu razlikovali između dve grupe.
Istraživači priznaju nekoliko ograničenja studije, uključujući činjenicu da su samo azijski učesnici bili uključeni u ovo ispitivanje, a trogodišnji period studije je možda bio relativno kratak da bi se pronašli dugoročni efekti dva tipa statina.
Kao takvi, oni kažu da njihove nalaze „treba tumačiti sa oprezom, a dalja posvećena istraga sa dužim praćenjem je opravdana“.
Međutim, oni zaključuju: „Kod ljudi sa koronarnom arterijskom bolešću, rosuvastatin i atorvastatin su pokazali uporedivu efikasnost u smislu kombinacije svih uzroka smrti, infarkta miokarda, moždanog udara ili bilo koje koronarne revaskularizacije u roku od tri godine. Rosuvastatin je bio povezan sa nižim nivoima LDL holesterola , ali je izazvao veći rizik od novonastalog dijabetes melitusa koji zahteva antidijabetike i operaciju katarakte nego atorvastatin.“
