Rutgersovi istraživači mogu predvideti koji pacijenti će imati koristi od popularnog leka za rak prostate – i osmislili su strategiju koja može produžiti lečenje.
„Ovaj rad bi trebalo da pomogne lekarima da znaju kod kojih pacijenata karcinom prostate će, a koji neće reagovati na terapiju deprivacije androgena enzalutamidom, koji može usporiti rast raka prostate ometajući signalizaciju androgenih receptora“, rekla je Antonina Mitrofanova, vanredni profesor biomedicinske i zdravstvene informatike, pomoćnik dekana za istraživanje na Rutgers školi zdravstvenih profesija, istraživač na Rutgers institutu za rak u Nju Džersiju i glavni autor studije.
„Nadamo se da će ovo dobiti efikasan tretman za više pacijenata za kraće vreme, i nadamo se da će naknadno istraživanje učiniti korist koju mnogi pacijenti dobijaju od enzalutamida da rade duže.“
Za studiju objavljenu u Nature Communications, Mitrofanov tim je razvio računarske algoritme kako bi otkrio zašto lek za rak prostate enzalutamid (koji se prodaje pod brendom Xtandi) nikada ne deluje kod nekih pacijenata i zašto na kraju prestaje da deluje kod drugih.
Istraživači su analizirali napredne podatke o pacijentima sa rakom prostate kako bi mapirali interakcije između molekularnih puteva i njihovih uzvodnih faktora transkripcije (proteini koji regulišu ekspresiju više gena) u ćelijama raka prostate. Njihova pažnja je bila usmerena na MIC put zbog njegove poznate uloge u raku prostate. Otkrili su da drugi protein i faktor transkripcije, NME2, blisko sarađuje sa MIC-om u naprednim ćelijama raka prostate koje se odupiru enzalutamidu i nastavljaju da se šire.
Analiza medicinske dokumentacije pokazala je da je kod pacijenata sa povišenim nivoima MIC i NME2 pet puta manja verovatnoća da će imati koristi od enzalutamida. Analiza je takođe otkrila da su se nivoi proteina značajno povećali kod većine pacijenata koji su samo privremeno reagovali na lek.
Rutgersov tim je radio sa kolegama sa Univerziteta Northvestern, Sarki Abdulkadir i Vishal Kothari, kako bi potvrdili ove nalaze eksperimentima na kancerogenim tkivima i laboratorijskim miševima. Njihov rad je ponovo pokazao da su povišeni nivoi MIC i NME2 povezani sa lošim odgovorom na enzalutamid, kako u uzorcima tkiva, tako i kod živih miševa.
Ovo istraživanje je takođe pokazalo da bi MIC i NME2 mogli porasti kao odgovor na upotrebu enzalutamida – što objašnjava zašto bi lek na kraju mogao prestati da deluje. Ali postojala je srebrna podloga: smanjenje nivoa NME2 i, samim tim, nivoa MIC obnovilo je efikasnost enzalutamida kod karcinoma koji je postao otporan na njegove efekte.
Svako poboljšanje u lečenju raka prostate donelo bi široku korist, kažu istraživači. Rak prostate je drugi najčešći rak u Sjedinjenim Državama i četvrti najčešći rak širom sveta.
Ova studija označava značajan korak ka razumevanju i lečenju uznapredovalog raka prostate, u kome se rak proširio izvan same prostate i postaje otporan na starije terapije deprivacije androgena koje se obično koriste kao početni tretmani za bolest.
Rezultati studije pokazuju da pacijenti sa povišenim nivoima MIC i NME2 koji postanu otporni na enzalutamid mogu i dalje reagovati na alternativne lekove, kao što je abirateron (ZITIGA), koji ne prestaju da deluju kada se nivoi MIC i NME2 povećaju i mogu imati značajne koristi od terapijsko ciljanje MIC osovina, vraćanje efikasnosti enzalutamida i produženje njegovog delovanja kod ovih pacijenata.
„Rezultati i računske analize i laboratorijskih eksperimenata bili su čvrsti“, rekla je Mitrofanova. „Ali nadamo se da ćemo ovaj rad pratiti ispitivanjem na ljudskim pacijentima. To je sledeći korak.“
