Prema najnovijem istraživanju objavljenom u The Lancet Infectious Diseases, godišnji ukupan broj smrtnih slučajeva povezanih s gljivičnim bolestima širom sveta porastao je na 3,75 miliona, što je dvostruko više u odnosu na prethodne procene. Profesor David Denning, stručnjak za infektivne bolesti sa Univerziteta u Mančesteru, predvodi istraživački tim koji je takođe izračunao da se godišnje pojavi oko 6,55 miliona akutnih slučajeva gljivičnih bolesti, koristeći podatke iz više od 80 zemalja.
Iako gljivične bolesti imaju više uzroka, novo istraživanje pokazuje da su smrtonosne posledice ovih bolesti značajne, čineći ih odgovornim za šest puta više smrtnih slučajeva od malarije i gotovo tri puta više od tuberkuloze. Smrtonosne gljivične infekcije često prate osnovne poremećaje poput leukemije ili AIDS-a.
Studija je rezultat saradnje preko 300 profesionalaca širom sveta koji su doprineli procenama za svoje zemlje i pojedinačne gljivične bolesti. Profesor Denning ističe da su prethodne procene bile neprecizne, ažurirane brojke smrtnosti otkrivaju ozbiljnost problema. Od ukupnog broja smrtnih slučajeva povezanih sa gljivičnim bolestima, oko 68%, odnosno 2,55 miliona, verovatno su direktno uzrokovani ovim bolestima.
Jedan od važnih nalaza istraživanja je povezanost gljivičnih infekcija sa drugim osnovnim bolestima. Oko 32% smrtnih slučajeva povezanih s gljivičnim bolestima imalo je drugu osnovnu bolest. Specifično, oko trećine smrtnih slučajeva od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) povezane su s infekcijom gljivicom Aspergillus.
Ova studija je prvi korak ka potpunijem razumevanju globalne pojave gljivičnih bolesti i njihovog uticaja na smrtnost širom sveta. Iako postoji još mnogo nepoznanica i neizvesnosti, istraživači se nadaju da će njihovi nalazi podstaći dalje istraživanje i poboljšati svest o ozbiljnosti gljivičnih infekcija.
